Фокер F28

С Википедије, слободне енциклопедије
Фокер F28

Фокер F28
Фокер F28

Општи подаци
Намена путнички авион
Број путника 65 до 85
Порекло  Холандија
Произвођач Фокер
Пробни лет 9. мај 1967.
Број примерака 241
Димензије
Дужина 27,41 m
Распон крила 23,57 m
Површина крила 76,40 m²
Маса
Празан 11.204 kg
Максимална 29.000 kg
Погон
Физичке особине
Турбомлазни мотор Rolls-Royce RB183-2
„Spey“ Mk555-15
Потисак ТММ-а 2 x 43,8
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 849 km/h
Радијус кретања 2000 km
Портал Ваздухопловство

Фокер F28 (енгл. Fokker F28 Fellowship) је путнички авион холандског произвођача Фокер.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

У априлу 1962. године Фокер је најавио израду новог авиона у сарадњи са више европских фирми: немачки МББ, Фокер ВФВ и британска авио-компанија ШорцБрадерс. Авион је првобитно замишљен за превоз 50 путника на удаљеност до 1650 km. Касније је ипак конструисан за 60-65 седишта. Иако су по пројекту на авион требало да буду уграђени Бристол Сидли БС.75 турбофен мотори, прототип је полетео са лакшим Ролс-Ројс „спреј Јуниор“ моторима (поједностављена верзије Ролс-Ројс спеј мотора). Конструкција F28 подсећа на BAC 1-11 и DC-9 са којима дели Т-реп и смештај мотора на задњем делу трупа. Крила имају благо закривљену стрелу са крилцима на самом врху, једноставна преклопе, а петоделне ваздушне кочнице (спојлери) могу се активирати само након слетања. Нападни угао крила нема преткрилца, а током лета се греје топлим ваздухом из мотора. Делови авиона израђивани су у све три поменуте фирме: Фокер је радио и израђивао носни део и централни део трупа са средишњим делом крила, немачке компаније израђивале су предњи и задњи део трупа, као и репне површине, а крила су рађена у Великој Британији. Авион се склапао на Аеродрому Шипхол у Холандији.[1]

Производња[уреди | уреди извор]

Прототип F28-1000 (PH-JHG) полетео је први пута 9. мај 1967. (тачно месец дана касније од Боинга 737), а немачки сертификат је издат 24. фебруара 1969. Тадашња немачка авио-компанија ЛТУ Интернационал први је наручилац иако је први комерцијални лет 28. марта 1969, имала холандска фирма Братенс која је у своју флоту укључила пет авиона F28. 28. априла 1971. године полетела је продужена верзије F28-2000 која је могла примити до 79 путника. Ова варијанта је настала продуживањем трупа F28-1000. Варијанте које су следиле, F28-6000 и F28-5000, имали су уграђена преткрилца, већи распон крила, снажније и тише моторе. F28-6000 и F28-5000 нису имали комерцијални успех и израђено је само два примерка F28-6000, док F28-5000 није ушао у производњу. Након што се F28-6000 користио једно време у Фокеру, авион је модификован на - 2000 и продат у Мауританији. Најуспешнија верзије била је F28-4000 са којим је 20. октобра 1976. Линјефлиг ушао у редовни сервис. Авион су покретали тиши спеј 555-15Х мотори, капацитет седишта повећан је до 85, крила су била ојачана и имала су већи распон, модернизована је пилотска кабина и обновљен је ентеријер путничке кабине. F28-3000, наследник F28-1000 имао је иста побољшања као и F28-4000. До гашења производње 1987. године израђен је 241 авион.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Авион компаније Линјефлиг.
Варијанта авиона Мк 3000.
  • F28 Мк 1000 - прва верзија која је настала на трећем прототипу. Авион може да прими до 65 путника, а покрећу га два Ролс-Ројс RB.183-2 Mk.555-15 мотора од 43,8 kN потиска сваки.
  • F28 Мк 1000C - потпуно теретна или путничко / теретна верзије са теретним вратима, изведена из Мк 1000.
  • F28 Мк 2000 - верзија која је полетела 28. априла 1971. Авион може да прими до 79 путника. Авионом је у редовни сервис у октобру 1972. ушла Нигерија ервејз. Израђено је десет авиона.
  • F28 Мк 3000 - уз краћи труп од онога на Мк 1000, једана је од најуспешнијих верзија, са јачом конструкцијом и већим капацитетом горива. Први корисник ове верзије је Гаруда ерлајнс.
  • F28 Мк 4000 - први прототип ове верзије с дужим трупом од онога на Мк 2000 и 85 седишта појавио се 20. октобар 1976. године. Увећан је и распон крила, а уграђивани су снажнији Ролс-Ројс RB183 „Spey“ Mk555-15P мотори од 44 kN потиска. Шведска компанија Линјефлиг почела је да лети са овом верзијом на крају 1976.
  • F28 Мк 5000 - требало је да буде модификована верзије Мк 6.000, са комбинацијом краћег трупа Мк 3.000 и повећаног распона крила. Авион је требало да има преткрилца и јаче Ролс-Ројс „спреј“ Мк555-15Х моторе. Иако се очекивао одличан авион за кратке писте због његове супериорне снаге, пројекат је био напуштен, а авион није ушао у производњу.
  • F28 Мк 6000 - верзије са дужим трупом од Мк 2000/4000 уз повећан распон крила. Први лет био је 27. септембар 1973. а летна дозвола добијена је у октобру 1975.
  • F28 Мк 6600 - предлагане, никада направљена верзије.

Земље у којима је коришћен овај авион[уреди | уреди извор]

Авион аргентинске авио-компаније.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Reactores Comerciales (1999a) (en: Comercial Jetliners) ISBN 84-95088-87-8”. Antonio López Ortega (на језику: Spanish). Agualarga Editores S.l. Приступљено 26. 09. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]