Фоке-Вулф Fw-190

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фоке-Вулф Fw 190
FW 190 F.jpg

Fw-190

Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла Застава Немачке Трећи рајх
Произвођач Focke-Wulf A.G.
Први лет 1. јун 1939.
Почетак производње 1941
Димензије
Дужина 8,84 m
Размах крила 10,50 m
Висина 4 m
Површина крила 18,30 m²
Маса
Празан 3200 kg
Нормална полетна 4417 kg
Макс. тежина при узлетању 4900 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x БМВ 801Ц звездасти
Снага 1250 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 480 km/h
Макс. брзина на H=0 653 km/h
Тактички радијус кретања 800 km
Плафон лета 11410 m
Брзина пењања 780 m/min
Портал:Ваздухопловство

Фоке-Вулф Fw 190 (нем. Focke-Wulf Fw 190), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке Луфтвафе и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током Другог светског рата. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од 1941. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.

Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан.

Развој[уреди]

Конструисао га је познати немачки инжењер Курт Танк, познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре ососбине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора.

Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Мнго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићен оклопом.

Карактеристике[уреди]

Добре карактеристике:[уреди]

  • Веома брз авион
  • Изузетно наоружан
  • Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила)
  • Прилично жилав авион
  • Добра прегледност из кокпита
  • Добре особине при слетању
  • Солидан радијус

Лоше карактеристике:[уреди]

  • Велики радијус окретања
  • Лоше карактеристике у ковиту
  • Релативно слабо убрзање
  • Споро пење
  • Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д)

Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наорушању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190.

Фоке-Вулф Fw 190D-9[уреди]

Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор Јункерс Јумо 213 који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама.

Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 km/h) Д-12.

“Носоња” је постао оперативан 1943. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109K, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци Месершмит Me 262 зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија 1944. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине.

Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.

Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона (површина крила и облик крила није мењана).

Карактеристике[уреди]

Добре карактеристике:[уреди]

  • Веома брз авион
  • Изузетно наоружан
  • Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила)
  • Добра прегледност из кокпита
  • Добре особине при слетању
  • Солидан радијус
  • Добре перформансе на свим висинама

Лоше карактеристике:[уреди]

  • Велики радијус окретања
  • Лоше карактеристике у ковиту
  • Релативно слабе маневарске способности

Направљено је око 700 авиона Fw-190Д.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Fighting Aircraft of World War II, Salamander Books, ISBN 1-84065-092-3,
  • Chant, Christopher (1977). „Focke-Wulf 190“ (на ((sr))). Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 16-17. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190“ (на ((de))). Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2. Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 72-95. ISBN 3-7637-5464-4.