Фонограф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фонограф који је бележио запис на цилиндар.

Фонограф (од грч. φωνή — звук и γράφω — писати)[1] је машина за бележење и репродукцију гласа и звука преко цилиндра (ваљка). Преко уређаја су се бележиле вибрације звука у ваздуху на парафинском папиру.[2][3] Пронашао га Едисон 1887. године.

Наследник фоноаутографа[4] и претходник грамофона био је фонограф.[5] Фонограф је превасходно био намењен пословној комуникацији, као машина која ће уместо стенографа, снимати и бележити изговорене речи.[6] Рерподукција звучних таласа је изузетно сложен и софистициран концепт. Први корак је “хватање” звучних таласа који се пружају кроз ваздух, затим следи њихово претварање у неку механичку форму и на крају, репродуковање забележеног звука. Едисон је створио уређај који је могао забележити и касније репродуковати тај звук. Првобитно је бележен на ролни папира да би касније, проучавајући фоноаутограф Леона Скота (фр. Édouard-Léon Scott de Martinville), направио фонограф који је звучне „трагове” оцртавао на ваљку обложеном танком металном фолијом. Звучни снимак на цилиндру трајао је највише 2 до 4 минута.[7] Да би се забележио звук, оператер би викао у левак по облику сличан микрофону телефона и истовремено покретао ручицу. Вибрације су се преносиле преко мембране и игле на танку металну фолију, у виду серија малих знакова. Да би се овај снимак репродукова, игла би ишла по траговима звучних шара с фолије ваљка и преносила вибрацију на мембрану.

Американац немачког порекла Емил Берлинер приступио је послу на стварању уређаја за снимање и репродуковање звука из сасвим другачије перспективе и пријавио је свој патент - грамофон. Фонограф и грамофон функционишу на потпуно различитим принципима.[8] [9]

22. јуна 1878, у Сент Луису Едисон је демонстрирао свој први звучни запис. Иако постоје записи пре Едисоновог,[10] [11]званично смо у школи учили да је ово званичан први запис у историји.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.

Толстојев глас на фонографу[уреди]

Phonograph in fragments.jpg

Толстојев глас снимљен је 1908. године [12] док је писмо Татјани Кумизниској читао у фонограф који му је поклонио Томас Едисон.[13] Поклањајући му примерак свог изума, Едисон је Толстоју послао и писмо следећег садржаја:

Треба за потомство сачувати ваш глас. Прилажем упутство како апарат употребити.
Нека је са срећом, а радост оних који ће стићи за вама нека нам буде најлепша захвалност”.

Томас Алва Едисон

Реченица коју је Едисон изговорио у фонограф је први званични звучни запис (иако је Едуар Леон Скот де Мартенвил пре њега забележио глас[14]) у историји и гласи:

“Mary had a little lamb, its fleece was white as snow,
and everywhere that Mary went, the lamb was sure to go.

Томас Алва Едисон

9. априла 1860 забележен је на фоноаутографу најстарији познати разумљив снимак људског гласа. Снимак је спор и отркива мушки глас, вероватно је Едуар Леон Скот де Мартенвил. Едуар пева веома споро француску песму 'Au clair de la lune'.

Problemi kod slušanja ove datoteke? Vidi medija pomoć.

Први звучни запис забележио француз[уреди]

Најстарији и први звучни запис људског гласа је француска народна песма 'Au clair de la lune'[15] [16]која је снимљена 9. априла 1860. године захваљујући Француском проналазачу Леону Скоту. Снимак је направљен 17. година пре него што је Едисон изумео фонограф, али због комерцијализације фонографа Едисон остаје упамћен као творац првог „ухваћеног” забележеног гласа.

Историјски редослед настанка уређаја који бележе звук[уреди]

  1. Фоноаутограф (Едуар Леон Скот де Мартенвил, 1857.)
  2. Палеофон (није патентиран) (Шарл Кро, 1877.)
  3. Фонограф (Томас Едисон, 1877.)
  4. Графофон (Чарлс Самнер Тејнтер и Чичестер Александар Бел, 1886.)
  5. Грамофон (Емил Берлинер, 1887.)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]