Фотина Самарићанка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фотина и Исус крај бунара

Неименована Самарићанка, у православној традицији названа Фотина (или Светлана[1]), је једна од особа које Исус среће током свог путовања кроз Самарију. Подужи разговор Исуса и Самарићанке је забележен једино у Јеванђељу по Јовану.[2]

Исус и Фотина су, упркос свим друштвеним баријерама, отворено разговарали о верским питањима. Након тога је ова Самарићанка, поверовавши у Христа, преобратила многе Самарићане у христову веру. Ова жена је први евангелиста у јеванђељу по Јовану.[3]

Православне цркве Фотину славе као светицу и мученицу 20. марта по јулијанском, а 2. априла по грегоријанском календару.

Сусрет са Исусом[уреди]

Исусова дружина је путујући из Јудеје за Галилеју ишла кроз Самарију. Јевреји и Самарићани су били у односу непријатељства и нису се међусобно мешали.[4][5] Код самаријског града Сихар се налазио Јаковљев бунар, где Исус, уморан од пута, седе да одмори, а ученици одоше у град да купе хране. Тада дође једна Самарићанка да захвати воде и између ње и Исуса започе чувени дијалог о живој води:

Рече јој Исус: „Дај ми да пијем“.



Самарјанка му рече: „Како то ти - као Јудејин - тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?"

Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, замолила би га и он би ти дао воду живу."

Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?"

Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде - опет ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати - неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот."

Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам воду."

Јеванђеље по Јовану 4:7-15 (превод Емилијан Чарнић)

Након тога, Исус јој затражи да оде по мужа, а она одговори да нема мужа. Исус тада рече: „добро си казала да немаш мужа; јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж[6], након чега жена увиди да је пророк, те поче да га пита о верским стварима: „Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити“.[7] Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму[8], након чега јој разјасни: „Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини.“ [9] Обзиром да је она била Самарићанка, жена и грешница, разговарајући са њом, Исус је учинио неке веома неконвенционалне ствари за оновремени културно-религијски контекст:

  • Он је као мушкарац отворено разговарао о теологији са женом.
  • Он је као Јеврејин тражио да пије из рутиално неочишћеног самарићанског ведра.
  • Он њу није избегао иако је знао да живи грешно, односно да је имала пет бивших мужева и да сада живи са човеком који јој није муж.

Јеванђеље помиње да ученици изражавају запањеност када затичу Исуса како разговара са њом: "И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се где говораше са женом."[10] Пред крај разговора Исус јој откри да је он дуго очекивани месија, чији долазак она очекује. Онда жена оде у град и исприча људима о њему, након чега многи Самарићани изиђоше на место где је Исус боравио са ученицима. Самарјани их позваше да остану код њих, и они осташе у граду два дана. Јеванђеље преноси да је много људи тада повераволо у Исусове речи, не само због женине приче, већ зато што су га сами слушали и увидели „да је овај човек заиста Спаситељ света“.[11] Након два дана проведена код њих, Исус са ученицима продужи даље за Галилеју.

Проповедање и смрт[уреди]

Грчка православна црква свете Фотине код Јаковљевог бунара

Хришћанско предање каже да је Фотина касније пошла да проповеда Христово јеванђеље, са своја два сина, Виктором и Јосијом, и са пет сестара које су се звале: Анатолија, Фота, Фотида, Параскева и Кириакија. Кренули су и по другим земљама, и стигли до Картагине у Африци.

Али, за време владавине цара Нерона, доведени су у Рим, осуђени и бачени у тамницу. Ћерка Неронова Домнина дошла је у додир са Фотином, која ју је обратила у Христову веру. После тамновања сви су пострадали ради Христа. Фотина, која је крај бунара срела Христа, бачена је у бунар, где је и скончала.[12]

Данас се у близини древног Јаковљевог бунара налази православна црква свете Фотине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ The Gospel of John by Joseph Ponessa, Laurie Watson Manhardt 2005 ISBN 1-931018-25-1 pp. 39
  3. ^ Stagg, Evelyn and Frank. Woman in the World of Jesus. Philadelphia: Westminster Press, 1978
  4. ^ Greg W. Forbes, The God of Old: The role of the Lukan parables in the purpose of Luke's Gospel, Continuum, 2000, ISBN 1-84127-131-4, pp. 63-64.
  5. ^ Christianity by Sue Penney 1995 ISBN 0-435-30466-6 pp. 28
  6. ^ Јован 4:17-18
  7. ^ Јован 4:20
  8. ^ Јован 4:21
  9. ^ Јован 4:23-24
  10. ^ Јован 4:27
  11. ^ Јован 4:42
  12. ^

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]