Фоча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фоча

Поглед на Фочу
Поглед на Фочу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Фоча
Становништво
Становништво (2013) 12.334
Положај
Координате 43°30′00″N 18°46′00″E / 43.5, 18.783333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Фоча на мапи БиХ
{{{alt}}}
Фоча
Фоча на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 73300
Позивни број 058


Координате: 43° 30′ 00" СГШ, 18° 46′ 60" ИГД

Фоча (Србиње од 1994. до 2004) је насељено мјесто и сједиште општине Фоча у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Фоча укупно је пописано 12.334 лица.[1]

Фоча је и универзитетски град. Поред Стоматолошког и Медицинског факултета налази се и Православни богословски факултет Свети Василије Острошки. Сједиште је и Планинарског савеза Републике Српске. У Фочи се налази православна Црква Светог оца Николаја.[2]

Име кроз историју[уреди]

У средњем вијеку Фоча се звала Хоча или Хотча. По одлуци Народне скупштине Републике Српске на седници од 30. децембра 1993. године (Сл. гласник РС 25/93) назив је промијењен у Србиње. Оба имена су словенског поријекла, а 2004. године град је поново назван Фоча.

Географија[уреди]

Храм Светог Саве у Фочи

Фоча је смјештена у југоисточном дијелу земље у близини границе према Црној Гори, недалеко од Рашке области у Србији, на сјеверу данашње источне Херцеговине, на изворишту ријеке Дрине. У временима до уназад стотинак година увијек су је сматрали простором Старе Херцеговине, након Берлинског конгреса, а нарочито послије Другог свјетског рата, била је присутна тенденција премјештања тог цијелог простора у Босну. Фоча је по свим особинама, историјским, географским, етничким, културним, језичким и др. ареал херцеговачки, јер се он простире на много већем простору у Старе Херцеговине.

У општини Фоча налази се највиши врх Републике Српске, БиХ (планина Маглић 2.386 метара), чији поједини дијелови припадају највишем планинском подручју у Републици Српској, БиХ, од чега неколико висова премашује 2.000 метара надморске висине; једином прашумом у Републици Српској, БиХ и највећом у ЕвропиПерућицом која се налази у оквиру Националног парка Сутјеска, гдје се у још увијек нетакнутом резервату природе налазе највећи европски узорци јеле (63 m) и хоморе (65 m), те капитални примјерци букве, као и засигурно најљепши водопад у БиХ Скакавац; омеђену с југоистока јединственим кањоном ријеке Таре, по дубини највећим у Европи и другим у свијету, одмах иза Великог кањона у САД; већим бројем природних планинских језера и великим бројем још увијек незагађених ријечних токова, што је утицало на чињеницу да постане омиљено окупљалиште поклоника сплаварења и рафтинга, планинарења, лова и риболова и оних који уживају у нетакнутим природним љепотама. У овом преосталом острву исконске природе живи сваколик свијет флоре и фауне, па је због тога проглашен строго заштићеним резерватом.

Клима[уреди]

Клима у Фочи је умјерено континентална. Одликују је топла љета и хладне зиме. Просјечна јануарска температура је 1 °С , док је јулска 19 °С. Просјечна годишња температура се креће око 10 °С.

Историја[уреди]

Дуга, богата и занимљива је хроника историјских збивања везаних за Фочу и његову околину. Писани документи говоре да је овај град са развијеном трговином постојао још 1368. године и да је кроз њега пролазио каравански „Дубровачки пут“ повезујући Јадран са сјевером земље.

Срушена џамија у Фочи

У Фочи је 1501. године изграђена Царева џамија, на темељима цркве из 13. века. Археолошка истраживања на том локалитету била су 2013. године.[3][4]

Српске и црногорске трупе ослободиле су Фочу 9. септембра 1914. године.[5]

Култура[уреди]

У Фочи се налази Музеј Старе Херцеговине.

Спорт[уреди]

Фоча је сједиште фудбалског клуба Сутјеска.

Становништво[уреди]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 7.901 (55,11%) 5.663 (49,11%) 4.148 (44,80%)
Муслимани 5.526 (38,54%) 4.414 (38,28%) 4.309 (46,54%)
Југословени 312 (2,17%) 677 (5,87%) 50 (0,54%)
Хрвати 74 (0,51%) 87 (0,75%) 152 (1,64%)
остали и непознато 522 (3,64%) 689 (5,97%) 598 (6,45%)
Укупно 14.335 11.530 9.257 '

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]