Фојница
- Друга значења су пописана у чланку Фојница (вишезначна одредница).
| Фојница |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Општина Фојница |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 4.225 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71270 |
| Позивни број | 030 |
Координате: 43° 58′ 00" СГШ, 17° 53′ 60" ИГД
Фојница је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем делу Босне и Херцеговине, са 4.225 становника у граду, односно 16.296 у општини (1991). Лежи у долини Фојничке реке на надморској висини од 620 метара.
Садржај |
Историја [уреди]
Име града, у писаним документима, први пут се спомиње 18. марта 1365. године. Прва половина 15. века је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани дио града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама (1403. године) и Дусини (1413. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим италијанским тканинама. Рударство, посебно производња сребра, било је најважнија привредна грана средњовековне Босне, а имало је несумњивог значаја и за привреду Европе онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око 1430. године, укупно 12) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.
Послије потписивања Дејтонског споразума, оштина Фојница је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Фојница |
Национални састав становништва - град Фојница [уреди]
| Фојница | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 2.095 (49,58%) | 1.722 (50,48%) | 1.262 (55,98%) | |||
| Хрвати | 1.563 (36,99%) | 1.158 (33,94%) | 745 (33,05%) | |||
| Срби | 130 (3,07%) | 158 (4,63%) | 134 (5,94%) | |||
| Југословени | 297 (7,02%) | 322 (9,44%) | 76 (3,37%) | |||
| остали и непознато | 140 (3,31%) | 51 (1,49%) | 37 (1,64%) | |||
| укупно | 4.225 | 3.411 | 2.254 | |||
Референце [уреди]
Извори [уреди]
- Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет - извор, „Попис по мјесним заједницама“ - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Спољашње везе [уреди]