Франкофонија

За другу употребу, погледајте страницу Франкофонија (филм).

Међународна организација Франкофонија
l'Organisation internationale de la Francophonie  (француски)
Застава Франкофоније
Скраћеница	ОИФ
Мото	Једнакост, комплементарност, солидарност
Основана	20 март 1970
Тип	међународна организација
Седиште	Париз, Француска
Чланови	54 пуноправне, 7 придружених и 27 посматрача
Службени језици	француски
Руководиоци	Генерални секретар: Луиз Мушикивабо (Руанда) Генерални секретар Генералне скупштине: Жак Крабал (Француска) Председник Генералне скупштине: Франсоа Паради (Канада)
Веб-сајт	https://www.francophonie.org

Међународна организација Франкофонија (ОИФ) је међународна организација која представља скуп држава, земаља и регија које користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Франкофонија је француски израз, скован 1880. од стране француског географа Онезима Реклија (Onésime Reclus), брата Елизеја Реклија (Elisée Reclus), којим је означио заједницу људи и држава које користе француски језик.

Франкофонију чини 53 земље чланице, две (Кипар, Гана) придружене земље и тринаест земаља (Јерменија, Аустрија, Хрватска, Грузија, Мађарска, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Мозамбик) посматрача на самитима ове организације. У свакој од ових земаља француски језик се користи бар у минималној мери. Неколико земаља чланица имају лош ниво заштите људских права и демократије. Предложене мере у виду санкција су расправљане неколико пута, али нису одобрене.

Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност (égalité, complémentarité, solidarité). У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Заједно са осталим организацијама као што је УНЕСКО, Франкофонија ради на развијању лингвистике и културе у ери глобализма. Тесно сарађује са неким сличним организацијама шпанског и португалског језика (видети: Латинска унија и Заједница земаља португалског језика).

Структура

Међународна организација Франкофонија има статус посматрача на седницама Савета безбедности УН.

Самити

Самити Франкофоније се одржавају сваке две године, када лидери земаља чланица имају могућност да сретну и развију стратегије и циљеве организације. Важно је напоменути да је оригинални оснивач Франкофоније био Самуел де Шамплен (Samuel de Champlain).

Претходни самити

• Париз, Француска (1986)
• Квебек, Канада (1987)
• Дакар, Сенегал (1989)
• Париз, Француска (1991)
• Маурицијус (1993)
• Котоноу, Бенин (1995)
• Ханој, Вијетнам (1997)
• Монктон, Канада (1999)
• Бејрут, Либан (2002)
• Уагадугу, Буркина Фасо (2004)
• Букурешт, Румунија (2006)
• Град Квебек, Канада, (2008) (поводом 400 година од оснивања града Квебека)
• Монтре, Швајцарска (2010)
• Киншаса, Демократска Република Конго (2012)
• Антананариво, Мадагаскар (2014)
• Дакар, Сенегал (2016)
• Јереван, Јерменија (2018)
• Ђебра, Тунис (2020)

Стални савет

Стални савет Франкофоније се састоји од амбасадора земаља чланица и, као министарским конференцијама, његов главни задатак је планирање будућих самита и надгледање имплементације одлука самита на бази „дан за даном“.

Међувладина агенција

Међувладина агенција Франкофоније је главни оператор културне, научне, техничке, економске и правничке кооперације програма и одлука самита. Седиште Агенције је у Паризу, а три огранка се налазе у Либрвилу (Габон), Ломеу (Того) и Ханоју (Вијетнам).

Чланови

Светска мапа франкофоснких земаља и учесница.

Службени списак чланица је доступан на интернет презентацији Франкофоније.

По континентима:

Европа

• Француска
• Албанија
• Белгија (само Валонија)
• Бугарска
• Грчка
• Луксембург
• Северна Македонија
• Молдавија
• Монако
• Румунија
• Швајцарска

• Придружене чланице:
  • Кипар
  • Косово
  • Србија

• Посматрачи:
  • Аустралија
  • Јерменија
  • Чешка
  • Хрватска
  • Летонија
  • Литванија
  • Мађарска
  • Мозамбик
  • Пољска
  • Словачка
  • Словенија
  • Грузија
  • Украјина

Северна и Јужна Америка

• Канада
  • Њу Брансвик (учествује влада)
  • Квебек (учествује влада)
  • Онтарио (посматрач, али могуће чланство у будућности))
• САД
  • Луизијана (посматрач, али могуће чланство у будућности))
• Доминиканска Република
• Хаити
• Света Луција
• Француске прекоморске територије:
  • Гваделуп
  • Француска Гвајана
  • Сен Пјер и Микелон

Африка

• Бенин
• Буркина Фасо
• Бурунди
• Зеленортска Острва
• Централноафричка Република
• Чад
• Комори
• Конго
• Обала Слоноваче
• ДР Конго
• Џибути
• Египат
• Екваторијална Гвинеја
• Габон
• Андора
• Гвинеја
• Гвинеја Бисао
• Мадагаскар
• Мали
• Мауританија
• Маурицијус
• Мароко
• Нигер
• Руанда
• Сао Томе и Принсипе
• Сенегал
• Сејшели
• Того
• Тунис

Азија

• Камбоџа
• Лаос
• Либан
• Вијетнам

Океанија

• Вануату

Види још

• Француско колонијално царство
• Колонизација Африке
• Културна разноликост
• Образовање
• Заједница држава португалског језика
• Латинска унија
• Комонвелт

Напомене

* ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт