Франкфуртски мир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Мир у Франкфурту.

Франкфуртски мир (фр. Le traité de Francfort, нем. Friede von Frankfurt) је мировни споразум потписан у Франкфурту 10. маја 1871. године, на крају Француско-пруског рата.

Садржај[уреди]

Франкфуртски мир

Споразум:

  • Потврђују се границе између Треће француске републике и Немачког царства, укључујући сецесију Алзаса, Лорена и многих делова Вогесије.
  • Становницима се даје право повратка у Алзас-Лорен регију до 1. октобра 1872. године, с тим што могу да задрже своје француско држављанство и емигрирају или да остану и постану грађани Немачке.
  • Поставља се временски рок за повлачење немачих трупа из одређених области.
  • Регулише се плаћање француске ратне штете од пет милијарде франака (у току три године).
  • Прознаје се прихватање Вилхелма I као цара Немачке.
  • Остаје немачка окупација неких делова Француске док се не исплати ратна штета (на изненађење Немачке, Француска је брзо платила ратну штету).

Споразум је такође садржао и ове тачке

  • Коришћење водених путева у Алсазу и Лорену
  • Трговина између две земље
  • Повратак заробљеника

Утицај споразума[уреди]

Стратегија[уреди]

Немачка војска је захтевала контролу ових територија као потребу да се заштити Немачка. Најважније, немачка војска је контролисала пут између Тионвила и Меца као најважније подручје за неки будући рат са Француском.[1]

Национализам[уреди]

Нова политичка граница умногоме је праћена и лингвистичком границом. Чињеница да је већина нове Царске територије (Reichsland) говорила немачки дијалекат дозвољавао је Берлину да оправда анексију ових територија.

Економија[уреди]

Природни ресурси у Алзасу и Лорени (руде гвожђа и угаљ) нису играли превелику улогу у потреби Немачке за анексијом ових територија.[2] Војна анексија је била главни стратешки циљ као и уједињење свих Немаца.

У исто време Француска је изгубила 1.447.000 хектара, 1,694 села и 1.597.000 грађана. Такође је изубила 20% својих потенцијала руде гвожђа.

Споразум о трговини из 1862. године са Прусијом није обновљен али је Француска гарантовала Немачкој, за трговину и пловидбу, најповољније услове. Француска је ово поштовала до избијања Првог светског рата.

Легат[уреди]

Овај споразум је поларизовао француску политику према Немачкој у следећих четрдесет година. Поновно освајање Алзаса и Лорена, „изгубљених провинција“ постала је опсесија карактеристична за реваншизам што је био један од најјачих мотива за француски улазак у Први светски рат.

Референце[уреди]

  1. ^ Hawthorne, стране 217
  2. ^ Hawthorne, стране 248

Спољашње везе[уреди]

  • Hawthorne, Richard (Jan, 1950). "The Franco-German Boundary of 1871", World Politics, pp. 209-250.
  • Eckhardt, C.C. (May, 1918). "The Alsace-Lorraine Question", The Scientific Monthly, Vol. 6, No. 5, pp. 431-443.