Франкфурт на Мајни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франкфурт на Мајни
Frankfurt am Main

Skyline Frankfurt 2011-01.jpg
Залазак сунца иза силуете града

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Немачка Њемачка
Савезна држава Хесен
Становништво
Становништво 671.927[1]
Густина становништва 2.706 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°07′00″N 8°40′00″E / 50.11667, 8.68333
Временска зона UTC+1, љети UTC+2
Надморска висина 112 м
Површина 248,3 км²
Франкфурт на Мајни на мапи Њемачке
{{{alt}}}
Франкфурт на Мајни
Франкфурт на Мајни на мапи Њемачке
Остали подаци
Градоначелник Peter Feldmann (SPD)
Поштански код 60308–60599, 65929–65936
Позивни број 069
Регистарска ознака F
Веб-страна www.frankfurt.de


Координате: 50° 07′ 00" СГШ, 8° 40′ 60" ИГД
Франкфурт на Мајни (нем. Frankfurt am Main) је општина у њемачкој савезној држави Хесен. Град је са преко 670.000 становника највећи град Хесена, а послије Берлина, Хамбурга, Минхена и Келна и пети град по величини у Њемачкој. Посједује регионалну шифру (AGS) 6412000, NUTS (DE712) и LOCODE (DEFRA) код.

Изградња града се проширила далеко изван уско повучених првобитних граница. Уже градско подручје има око 1,8 милиона становника, док шире градско (Рајна-Мајна) подручје има преко 5 милиона становника - друго по величини у Њемачкој, одмах послије области Рајна-Рур.

Франкфурт је и сједиште Централне европске банке и најважнији финансијски центар Њемачке. Као сајамски град, Франкфурт има свјетски значај. Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова Европе. Још од средњег века, непрекидно, Франкфурт спада у најважније урбане центре Њемачке. Почевши од 1875. године, Франкфурт броји више од 100.000 становника.

Географија[уреди]

Географски положај[уреди]

Град лежи на објема странама ријеке Мајне, јужно од планинског масива Таунус у централној Њемачкој. На југу Франкфурта се простире највећа градска шума Њемачке. Највиша тачка лежи на бергеровој осматрачници у Зекбаху и износи 222 m надморске висине, а најнижа на 88 m надморске висине, на обали Мајне у Синдлингену. Град лежи на сјеверној ивици горњорајнске долине која се протеже од Базела па све до Рајна-Мајна области.

Клима[уреди]

Климатограм за Франкфурт на Мајни
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
43
 
3
-2
 
 
41
 
5
-2
 
 
42
 
10
1
 
 
40
 
14
4
 
 
60
 
19
8
 
 
51
 
22
11
 
 
68
 
24
13
 
 
60
 
24
12
 
 
51
 
20
9
 
 
54
 
14
5
 
 
47
 
8
2
 
 
50
 
4
-2
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: wetterdienst.de (температуре) и urlaubplanen.org(падавине)
Клима Франкфурта на Мајни
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 16,5 19,0 23,4 30,0 33,5 37,5 38,1 39,0 32,5 26,9 22,1 16,5 39,0
Средњи максимум, °C 3 5 10 14 19 22 24 24 20 14 8 4 13,92
Средња температура, °C 0,5 1,5 5,5 9 13,5 16,5 18,5 18 14,5 9,5 5 1 9,42
Средњи минимум, °C −2 −2 1 4 8 11 13 12 9 5 2 −2 4,91
Апсолутни минимум, °C −16,8 −12,9 −12 −4,5 −0,1 4,1 7,7 5,0 2,4 −4 −7,8 −16,9 −16,9
Количина падавина, mm 43 41 42 40 60 51 68 60 51 54 47 50 607
Извор: urlaubplanen.org(за средње вредности температура),wetterdienst.de(остали подаци)


Суседни градови и подручја[уреди]

Обласна карта Хесена

Франкфурт се на западу граничи са области Мајна-Таунус, (Хатерсхајм на Мајни, Крифтел, Хофхајм на Таунусу, Келкхајм, Лидербах, Сулцбах, Швалбах и Ешборн), на сјеверозападу са области Високи Таунус (Штајнбах, Оберурзел и Бад Хомбург), на сјеверу са Ветерау области (Карбен и Бад Вилбел), на сјевероистоку са Мајн-Кинциг области (Нидердорфелден, Мајнтал), на југу и југоистоку са градом Офенбахом и мјестима области Офенбах (Ној-Изенбург), и на југозападу са области Грос-Герау (Морфелден-Валдорф, Риселсхајм и Келстербах).

Делови града[уреди]

Делови града и општине[уреди]

Град је подељен на 46 делова града а они на 118 градских општина. Највећи дио града је Заксенхаусен-Југ. Већина садашњих делова града су бивша самостална мјеста која су порастом Франкфурта ушла у његов састав. Неки су били чак и мањи градови, као нпр. Хехст.

Тих 46 делова града су сабрани у 16 општина, које посједују своју самоуправу и општински савет са једним председавајућим.

Раст Франкфурта[уреди]

Панорама Франкфурта
Панорама Франкфурта

До средине 19. вијека град Франкфурт се састојао из сл. данашњих делова града: Стари град, Центар, Железничка станица, Гутлојт, Галус, Запад, Север, Исток и Заксенхаузен. Од 1877. су многа самостална мјеста припојена граду Франкфурту.

Историја[уреди]

Статуа Карла Великог у Историјском музеку Франкфурта

Франкфурт на Мајни је први пут споменут 22. фебруара 794. године у једној повељи Карла Великог за регенсбуршки манастир светог Емерама. У документу на латинском језику пише: „… actum super fluvium Moin in loco nuncupante Franconofurd“ – „издато на ријеци Мајни у мјесту званом Франкфурт.“ Међутим, доказано је да континуирано насељавање постојало још од каменог доба. На истом мјесту Римљани су још у првом вијеку основали војну утврду, а у доба Меровинга ту је био краљевски двор Франака. Послије поделе Франачке 843. године Франкфурт је био најважнији двор Источне Франачке и мјесто скупштина царства. Од 1220. године Франкфурт је слободни царски град.

Златна повеља из 1356. године јавно је потрврдила праксу да се у Франкфурту одржавају избори римско-њемачких краљева, које се од 1147. године већином биле одржане у овом граду. Од 1562. године римско-њемачки цар се крунио у Франкфурту, а последње крунисање је било 1792. године када је за цара крунисан Франц II).

Слика Франкфурта из прве половине 17. вијека.

С распадом старог царства 1806. године Франкфурт је доспео у посед кнеза Карла Теодора од Далберга који је придодао својим кнежевинама Регенсбург и Ашафенбург. Године 1810. Далберг је предао Регенсбург Баварској, а заузврат добио Ханау и Фулду који заједно с Франкфуртом и Ашафенбургом током кратког периода од 1810. до 1813. године образују велико војводство Франкфурт.

Послије Наполеонских ратова Франкфурт је од 14. новембра 1813. до 9. јуна 1815. године био под привременом управом Максимилијана од Гиндероае, све док је Бечки конгрес у своме спису под чланом 46 потврдио да је Франкфурт слободни град.

Од 5. новембра 1816. године у Франкфурту се одржавао сабор Њемачке конфедерације под номиналним предсједништвом аустријског цара. У револуцијској 1848. години одржан је њемачки национални скуп у цркви светог Павла у Франкфурту. Тај скуп је био први, на слободним изборима изабрани парламент Њемачке.

Послије пруске побједе у Пруско-аустријском рату 1866. године Франкфурт је ушао у Сјеверноњемачки савез. Године 1871, након Пруско-француског рата Франкфурт је ушао у састав уједињеног Њемачког царства.

За развој привреде града уједињење је била корисно јер се град претворио у индустријски центар с великим растом становништва. Између 1871. и 1914. године расте број становника од 90.000 на скоро 400.000. У сљедећим деценијама Франкфурту су прикључена околна мјеста тако да се површина града удвостручила 1866.. Године 1928. постао град с највећом површином у Њемачкој. Дана 18. августа 1888. отворена је железничка станица која је све до 1915. године била највећа у Европи.

Франкфурт после Другог светског рата

У вријеме нацизма 11.134 Јевреја је депортовано и убијено. У Другом свјетском рату ваздушни напади савезника уништили су око 70 % свих зграда и скоро читав стари град. То средњовјековно староградско језгро, јединствено за једну њемачку метрополу, нестало је јер се 1950их година обнова није оријентисала на стару структуру града. Велике дијелове некадашњег староградског језгра данас испуњавају зграде и прометнице из тог периода.

Након завршетка рата у Франкфурту је америчка војна власт успоставила своју главну базу, која је убрзо постала сједиште управе трију савезничких сила у Западној Њемачкој. На избору за главни град Западне Њемачке Франкфурт је изгубио од Бона, фаворита канцелара Конрада Аденауера. Чак је већ била изграђена скупштинска зграда коју данас користи Радио-телевизија Хесена.

Франкфурт се у другој половини 20. стољећа опет развио у прву економску метрополу Њемачке.

Изглед града[уреди]

Стари град и центар[уреди]

Франкфуртска божићна пијаца на Ромербергу

Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта послије Другог свјетског рата се драстично изменио. Та промјена, условљена разарањима бомбардовања и закључне послијератне изградње, је граду подарила модеран и економским потребама прилагођен изглед, али са типичним центром града садашњи изглед нема пуно заједничког. Од пређашњег, највећег немачког старог центра града, је остало мало. Од преко 4000, старим типом градње („фахверк“) изграђених кућа, само је остала једна - „кућа вертхајм“ на Фартору. Кратко послије 1900. већ је почето са коректурама улица и насеља. Многе улице су прошириване, многа насеља комплетно поново изграђена. Остаци историјског старог града налазе се око Ромерберга, једним од најпознатијих тргова Њемачке. У старом граду налазе се и франкфуртска царска катедрала и чувена Павлова црква.

Стари Франкфурт 17. вијека је у својим графикама вјерно приказао графичар Матеус Мериан.

Данашњи центар, основан као нови град 1333, доживљава јаке промјене у раном 19. вијеку. Барокни дијелови утврђења са великим бастионима, који су од 17. вијека опасавали стари као и нови дио града, пренешени су и кружно позиционирани само око старог дијела града.

Дијелови града кроз историју

Нови град (изван старих градских зидова 12. вијека) је поново изграђен по плановима градског урбанисте Георга Хеса, који је тим поводом израдио и урбанистички план будућег изгледа града у коме је захтијевао од градитеља да се придржавају класицистичког стила изградње. Један примјер франкфуртског класичног стила представља бивша зграда градске библиотеке, која се под именом „кућа литературе“, управо рестаурира. Уз то се одржала и забрана изградње у подручју пјешачких стаза бившег утврђења око града. Од тог правила је направљено пар изузетака, као нпр. код старе опере, глумачке куће, или градског купалишта у центру.

Још од 50-их година је Франкфурт етаблиран као град солитера. Хенингеров торањ у Заксенхаузену је 1960. била прва зграда која је са својих 120 метара по висини премашила западни торањ царске катедрале. Највиши солитери 70-их, хотел Плаца, ДГ-Банка и Сребрни торањ (Дрезденска банка), су са својих 150 метара висине били највиши у цијелој Њемачкој. Сајамски торањ, изграђен 1988, са својих 257 метара висине је био највиша зграда Европе у то вријеме. У Франкфурту је данас од њега виши само, 1997. изграђени, торањ Комерцијалне банке (данашњи европски рекордер је тријумф-палас у Москви са 264 метра висине).

Демографски подаци[уреди]

У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 671.927 становника. Просјечна густина становништва износи 2.706 становника/km².


Референце[уреди]

  1. ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :