Франсиско Хавијер

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Франсиско Ксавер)
Франсиско Хавијер

Franciscus de Xabier.jpg
Франсиско Хавијер

Датум рођења: 7. април 1506.
Датум смрти: 2. децембар 1552.

Франсиско Хавијер[1] (шп. Francisco Xavier; 7. април 15062. децембар 1552) је био шпански римокатолички мисионар и саоснивач језуитског реда. Римокатоличка црква сматра да је после светог Петра он покрстио највише људи. Проглашен је свецем.

Рани живот[уреди]

Рођен је у породичном замку Хавијер близу Сангесе и Памплоне у краљевини Навара. Био је најмлађи син саветника краља Наваре. Када је Фернандо II од Арагона освојио краљевину 1512. уништене су многе тврђаве, укључујући и Хавијер, а земља је конфискована. Франсисков отац је умро 1515.

Када је имао 19 година отишао је да студира на универзитету у Паризу, где је дипломирао 1530. Ту је на факултету делио собу са Игнасијом де Лојолом. На Лојолину инцијативу осморица студената оснивају 15. августа 1534. у цркви на Монмартру верско удружење, које ће постати Дружба Исусова или језуити. Циљ им је био мисионарски рад или где год их папа упути. Језуитски ред је службено основан папином одлуком 1540.

Мисионарски рад[уреди]

Дворац породице Хавијер, који су језуити касније рестаурисали

Краљ Жоао III од Португала је тражио језуитске мисионаре за рад у португалској источној Индији. Због тога је позвао Франсиска Хавијера. Кренуо је 7. априла 1541. заједно са још два језуита и са новим вицекраљем Мартимом де Сусом. Од августа 1541. до марта 1542. били су на Мозамбику, а одатле су 6. маја 1542. дошли до Гое, главног града португалских индијских колонија. Хавијер је био апостолски нунције и три године је деловао из Гое.

Своју прву мисионарску активност имао је међу рониоцима бисера Паравасима на источној обали јужне Индије. После тога оријентисао се на покрштавање краља Траванкора. Посетио је и Шри Ланку. Незадовољан резултатима своје мисионарске активности, године 1545. је запловио ка истоку. Планирао је да се бави мисионарском активношћу на острву Сулавеси. Стигао је у октобру у Малаку 1545. и узалуд је чекао три месеца брод за Сулавеси. Одустао је и 1. јануара 1546. отпловио за острво Амбон, где је остао до средине јуна. Посетио је и остала Молучка острва, укључујући Тернат и Мор. Кратко након Ускрса вратио се на Амбон, па на Малаку. Био је разочаран вођством у Гои, па је писао краљу Жоау III и тражио да се успостави инквизиција у Гои. Инквизиција је почела са радом тек осам година након његове смрти.

Иницирао је промену у источној Индонезији. Радио је од 1546 — 1547. на Молучким острвима и поставио темеље сталне мисије. Када је он напустио Молучка острва, други су наставили са његовим радом. До 1560их било је 10.000 католика у том подручју, највише на Амбону. До 1590их било их је 50.000 до 60.000.

У децембру 1547. срео је јапанског племића Анџира из Кагошиме. Анџиро је чуо за Хавијера, па је путовао из Јапана да га сретне. Анџиро је био оптужен за убиство у Јапану, па је побегао. Франсиску Хавијеру Анџиро је отворио срце и причао му је о свом бившем животу и обичајима и култури Јапана. Анџиро је био самурај и због тога је био погодан преводилац и вешт посредник за Хавијерову мисију у Јапану. Хавијер се интересовао за могућност мисије у Јапану. Најпре је крстио Анџира, који је постао Пауло де Санта Фе. Анџиро му је помогао да преведе неколико параграфа хришћанског учења на фонетски јапански, што је Хавијер онда научио напамет.

Вратио се 1548. у Индију. Око 15 месеци је био заузет разним путовањима и администрацијом. Није био задовољан нехришћанским животом и понашањем дела Португалаца. Напустио је Гоу 15. априла 1549. Зауставио се у Малаки и посетио Кантон. Пратио га је Анџиро, два друга Јапанца, Козме де Торес и Хуан Фернандез. Са собом је понио и поклоне за цара Јапана, јер је намеравао да се представи као апостолски нунције.

Путовања светог Франсиска Хавијера

Стигао је 27. јула 1549. до Јапана, али тек се 15. августа искрцао код Кагошиме на острву Кјушу. Срдачно је дочекан и боравио је код породице Анџиро до октобра 1550. Затим је боравио у Јамагучију, а кратко пред Божић отишао је у Кјото, али није успео да се сретне са царем. Вратио се у Јамагучи марта 1551. и даимјо провинције му је дозволио да проповеда. Пошто није течно говорио јапански ограничио се на гласно читање превода катехизма. Монаси шингон будизма су га лепо дочекали јер је за бога користио једну будистичку реч. Касније је променио име за бога на јапанском. Хавијер је две године радио док није успоставио свога наследника језуиту. Одлучио је да се врати у Индију. Враћајући се задесило га је невреме, па се зауставио на једном острву близу Кантона у Кини. Ту је срео старог пријатеља једног богатог португалског трговца Дијега Переиру. Дијего му је показао писмо једнога Португалца, који је био затворен у Кантону и молио је да португалски амбасадор замоли цара да га пусте. Хавијер се вратио у јануару 1552. у Гоу. Са Переиром је кренуо у априлу 1552. за Кину. Себе је представљао као апостолског нунција, а Переиру као португалског амбасадора. На путу је уочио да је заборавио папире, који доказују да је он апостолски нунције. У Малаки су имали проблема са једним капетаном, који му није признао да је нунције, а ни Переири да је амбасадор и захтевао је да предају поклоне што носе кинеском цару.

Почетком септембра 1552. дошао је до кинеског острва Шангчуана, око 200 km југозападно од данашњег Хонг Конга. Тада га је пратио један студент језуита Алваро Фереира, Кинез Антонио и слуга. Око средине новембра послао је Фереиру са поруком да ће отићи у Кину.

Смрт[уреди]

Позлило му је 21. новембра на острву Шангчуан. Умро је 3. децембра 1552. у доби од 46 година. Био је најпре сахрањен на кинеском острву, затим је тело однесено на Малаку, па у Гоу. Данас се његове мошти налазе у Базилици Христова рођења у Гои. Десна Хавијерова подлактица је изложена у главној језуитској цркви у Риму.

Наводи[уреди]

  1. ^ Правописни речник, стр. 487

Спољашње везе[уреди]