Франсоа-Андре Филидор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа-Андре Филидор

Француски композитор и незванични  првак у шаху (1747.)
Француски композитор и незванични првак у шаху (1747.)

Информације
Датум рођења 7. септембар 1726.
Место рођења Дре (Француска)
Датум смрти 31. август 1795.
Место смрти Лондон (Енглеска)
Дела

Франсоа-Андре Даникен Филидор (фр. Francois-Andre Danican Philidor) је рођен 7. септембра 1726. у месту Дре, у региону Центар, Француска.

Иако је Филидор био највећи шахиста свога времена, његова професија је била компоновање музике (по којој је и данас значајан), пре свега што шах није био широко прихваћен од обичног света.

Био је први велики играч шаха „на слепо“ играјући са више противника симултано, често дајући фигуру „форе“ својим противницима. У XVIII веку, ово је било равно магији. Филидор је био први који је разумео значај коректног играња пешацима и тада пише прву књигу о шаховској стратегији. У шаховској теорији постоји Филидорова одбрана:

У својој каријери је компоновао више од 21 опере. У шестој години је постао члан краљевског капелног оркестра у Версају. То је било место где је учио шах, од музичара који су били веома добри у шаху, више од просечних особа. Учио је гледајући друге играче. На овај начин су учили шах и други великани шаха као што су били: Морфи, Капабланка, Карпов и др.

Надимак, Филидор, је добио његов отац, Мишел Даникен од француског краља Луја XIII који га је својом свирком подсетио на италијанског музичара Филидорија. Мишел Даникен га је прихватио и оставио својим наследницима да га носе. 13. фебруара 1760. у 33 години се оженио са Анжелик Рихтер (1736-1809). Имао је 5 синова и 2 кћери са њом.

Биографија[уреди]

Припадао је фамилији која је кроз три генерације имала контаката са музичарима у краљевској капели у Версају. Глава прве породице, чије је презиме било Даникан (Мишел Даникан, који је умро 1659.) је изумео обоу заједно са Жаном Хотетером, 1650. године. Филидоров отац, Андре Денисон (1647-1730) је био званични музичар на двору краља Луја XIV (1638-1643). Андре је имао 20-торо деце и имао 79 година када се Франсоа Андре родио. Франсоа је био последње дете које се родило и први син са трећом женом. Анриова мајка је имала 20 година.

Један од Анриових синова, Ен Даникан (1681-1728) је имао серију концерата духовне музике у Паризу. 1731. у шестој години Франсоа Андре приступа хору у краљевској капели у Версају. Као тинејџер у краљевској капели, учио је музику од Анри Кампра (1660-1744). Пошто је Филидоров отац умро, оставио је краљевску пензију. Млади Филидор је већ тада био виђен као музичко чудо, поред 80 музичара.

Упознавање са шахом и музиком[уреди]

1736. у 10-ој години, Франсоа-Андре се упознавао са шахом. У паузама, за време одмора, музичари су све више остављали карте и играли шах. Филидор је учио шах гледајући како играју други чланови оркестра. Касније је посетио један кафе у Паризу и играо шах до изнемоглости.

1737. у 11-ој години, његова прва музичка композиција, религиозни комад, извођена је пред краљем Лујем XV. Напустио је краљевски црквени хор 1740. када је почео да мутира и да му се мења глас. Исте године је отишао у Париз где је зарађивао за живот дајући часове музичке.

Легал подучава Флидора у шаху[уреди]

1741. Филидора је подучавао у шаху Легал де Кермер (1702-1792), водећи француски шахиста. Легал је у почетку давао топове „форе“ Филидору. У следеће три године Легал је поучавао Филидора све док Филидор није постао прејак за његово учење.

Прво играње симултаног шаха „на слепо“ са два противника[уреди]

1744. Филидор је играо две шаховске партије симултано, али и завезаних очију, у Паризу пред публиком. Рекао је да учи како да то ради када не спава ноћима и игра шах без гледања на таблу. То је било први пут да је неко играо „на слепо“ са два противника. Ово играње је било забележено у енциклопедији Дидро, 1751. Филидор је играо шах са Волтером и Жан Жак Русоом, обојицом упорних али нејаких шахиста.

Шах постаје извор зараде[уреди]

Децембра 1745. Филидор одлази у Ротердам да асистира на музичком концерту. У оркестру је свирала клавир 13-то годишња девојчица. Она умире за време ове турнеје. Концерт био прекинут због смрти девојке и он остаје у Холандији без новца. Издржавао се подучавајући и играјући шах, као и игру даме, нарочито са енглеским официрима у Хагу. Енглески официри су му сугерисали да може да живи играјући шах у Енглеској.

Незванични првак света у шаху[уреди]

1747. одлази у Лондон и почиње да игра шах у Слотер кафеу. Тамо побеђује Филипа Стама и Абрахама Џенсена (1720-1795), двојицу врхунских енглеских шахиста.

Филидор изазива Стама за меч у 10 партија и поставља као услов да Стам има беле фигуре у свим партијама, реми би био победа за Стама и давао је пешака „форе“. Филидор је победио 8 партија, 1 изгубио и једну ремизирао. Такође је победио Џенсена са скором од 4 победа и једним поразом. Од тог времена, Филидор је важио за незваничног првака света у шаху.

Филидорова књига „Анализа шаха“ – свеобухватни уџбеник шаха[уреди]

1748. у својој 22 години, враћа се у Холандију и пише књигу „Анализа шаховске игре“. Филидор је морао да нађе заинтересоване који ће да купе књигу у претплати како би могао да плати трошкове штампања. Лорд Сендвич се претплатио на 10 примерака, војвода од Кумберленда се претплатио на 50 примерака, а енглески армијски официри на 119 примерака. 1749. у Лондону је штампано 433 примерака књиге. Било је више од два репринта, а на енглеској верзији се штампа следеће, 1750. године. Књига је била први шаховски уџбеник преведен на руски језик (1824) и била једна од омиљених књига Томаса Џеферсона. Књига анализира 4 отварања и 10 варијанти. Филидор је давао предност Ловчевом отварању. Књига је имала више од 100 издања, 4 у првој години.

Филидорова књига је први шаховски уџбеник који је организован по отварањима, која објашњава средишњице, свеобухватну стратегију шаха, и значај пешачке формације. У својој књизи изнео је мисао: „Пешаци су суштина шаховске игре“. Ова фраза је касније измењена: „Пешаци су душа шаха“. Такође, његова књига је била прва која је размотрила случај „топ + ловац против топа је реми“. Имао је такође и неке анализе 1.e4 e5 2.Nf3 d6, Филидорова одбрана.

Најјачи играч Француске, Енглеске и Холандије[уреди]

Од 1750. Филидор је поштован као најјачи играч у Француској, Енглеској и Холандији. 1751. Филидор напушта Енглеску и одлази у Пруску да игра шах пред краљем Фридрихом Великим у Потсдаму. Тада је посетио Берлин где је играо 3 симултане партије „на слепо“, победивши све. После тога се вратио у Енглеску. Неуспешно се кандидовао за дворског композитора у Версају.

Филидор као музичар неприхваћен у Француској[уреди]

У новембру 1754. враћа се у Француску после 9 година. Поново почиње да компонује. Није се вратио у Енглеску све до 1772. Почеле су гласине да је немогуће бити шаховски мајстор и добар композитор, како његова црквена музика није била његова сопствена и сл. Та музика није била прихваћена од француске краљевске породице, јер је Филидор био под утицајем италијана, тако да се окренуо компоновању комичних опера.

Компонује више од 21 опере и упоредо успешно ира шах[уреди]

1755. побеђује Легала у једном кафеу. 1761. компоновао је оперу Le Marechal ferrant. 1764. компонује оперу Le Sorcier. 1765. компонује оперу Том Џонс за позориште, која је била заснована на Филдинговој новели. То је била његова 11-та опера коју је компоновао од 1759. године. 1771. и 1773. ишао је на кратак пут за Лондон да игра шах. Опет се вратио повременом држању шаховских лекција 1775. и 1792. године. 1774. шаховски клуб у улици Сент Џејмс у Лондону је имао 100 угледних чланова, који су финансирали његов боравак у Лондону од фебруара до јуна. Филидор је посетио клуб који је постојао 20 година и давао лекције о шаху.

Правило рокаде[уреди]

1777. је издао другу едицију своје књиге под патронатом лондонског шаховског клуба. Било је 283 претплатника, укључујући лорда Сендвича. Филидор је додао 6 нових отварања у односу на оригиналних 4 које је у претходној књизи анализирао. У овој, између осталог, описује правила рокаде. Записао је:“ Стари начин рокаде у неколико земаља је да играчи могу по жељи да поставе краља и топа. Књига је посвећена Лорду Кумберленду.

Француска револуција (1789—1799) и емиграција у Енглеску[уреди]

1779. је компоновао хорско дело, Carmen saeculare у Лондону. 1780. компоновао је Persee. 7. маја 1782. Филидор игра две симултане партије „на слепо“, ремизира једну (са Каунт Брулом) и губи једну (са Бодлером). 27. маја 1783. Филидор игра 3 симултане партије „на слепо“, победивши две и једну ремизиравши. У 9 играња „на слепо“ Филидор је 10 пута победио, 4 пута ремизирао, 6 пута изгубио. 1783. у новом шаховском клубу у Паризу под патронатом Луја XVIII Филидор је био позван да подучава и игра шах.

1785. компоновао је оперу Темистокле.

1790. Филидор штампа трећу едицију своје књиге, посвећен свом пријатељу и патрону Каунт Брулу (1736—1809). Књига је побољшана и знатно увећана у односу на претходну. Штампана је код Питера Елмслија, књижара у Лондону. Имала је 66 претплатника. Децембра 1792. у 65-ој години, одлази из Француске, у коју се више никада није вратио, за Енглеску. Његова музика је била забрањена у Француској после Француске револуције (1789-1799) из политичких разлога. Филидор је желео да се врати у Француску, али би као емигрант био ухапшен и осуђен. Није могао да се врати у Париз својој породици. Покушај да се скине са листе проскрибованих нису успели за његова живота. То је ипак учињено али три дана после његове смрти у Лондону 1795. године.

Последња партија против Џорџа Атвуда[уреди]

Филидирива последња игра „на слепо“ је била у 20. јуна 1795. у лондонском шаховском клубу. Играо је две партије „на слепо“ и трећу гледајући на таблу. Један од противника је био Џорџ Атвуд (1746-1807), математичар и човек духовне природе. 31. августа 1795. у 68 години је умро у Лондону. У новинама је изашла читуља: „У понедељак Филидор, славни шахиста је одиграо свој последњи потез на овом свету“. Сахрањен је у цркви Сент Џејмс у Лондону.

Велики оставштина Филидора композитора и шахисте[уреди]

Како није имао достојног противника, већ је најчешће играо уз „фору“, сачувано је веома мало његовиф партија, само 68 играних у последњој години живота.

Написао је преко 21 опере у својој музичкој каријери. 1835. Џорџ Вокер издао је књигу „Избор шаховских партија: Актуелна игра Филидора са својим савременицима“. Садржавала је 47 Филидорових партија. То је основа за белешке Џорџа Атвода. 1863. Џорџ Ален је штампао књигу „Живот Филидора, музичара и шахисте“.

Његова биста је постављена у опери у Паризу, где се и данас налази, са породичним грбом у коме је шаховска табла.

Спољашње везе[уреди]