Француска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република Француска (службено République française, скраћено La France) је демократска држава Западне Европе. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море.

Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Гијана (у Америци), и Реинион (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима.

Француска је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Садржај 1 Историја 1.1 Краљевина и република 1.2 Колонијализам 1.3 Савремена историја 2 Географија 3 Становништво 3.1 Етничке групе 3.2 Религија 4 Језици 5 Култура 6 Симболи 7 Наука 8 Школство 9 Медији 10 Политика 10.1 Административна подела 11 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Француске

Савремена Француска има приближно исту површину као регија Галија у којој су у давној прошлости живели древни келтски народ Гали. Римски цар Јулије Цезар је покорио Гале у првом веку п.н.е, а они су усвојили латински језик и културу. Од латинског ће се временом развити француски језик. Од другог до петог века нове ере становници Галије су прихватили хришћанство.

У 4. веку, источну Галију су преплавила германска племена, углавном Франци, по којима је касније Француска добила име. Посебна држава Француска постаје поделом Франачког царства Уговором из Вердена 843. Тада је Каролиншко царство подељено на 3 дела, при чему Француској одговара западни део. Првобитно језгро француске државе је одговарало феудалном домену краљева из династије Капета (област Ил д Франс у околини Париза).

[уреди] Краљевина и република

На престолу Француске су се смењивале династије Капета (987-1328), Валоа (1328-1589) и Бурбона (1589-1789) које су радиле на уједињавању и ширењу краљевине. Испрва су главни ривали француских краљева били Енглези (види: Стогодишњи рат), а касније шпански хабзбуршки монарси. У 16. веку у Француској је беснео религијски рат католика и протестаната који се завршио доминацијом католика и релативном верском толеранцијом. Француска монархија је достигла врхунац у 17. веку током владавине Луја XIV. Он је био апсолутни владар врло централизоване државе. У ово време Француска је имала најбројније становништво у Европи и била најзначајнији фактор у европској политици, економији и култури.

• Види још: Француски владари

Током Француске револуције 1789. срушено је скоро 1.200 година монархије и уведена државна форма републике. Наполеон I Бонапарта је преузео вођство Републике 1799. и прогласио се за цара Француске 1804. Његове армије су се бориле широм Европе, освојиле многе земље, а Наполеонови рођаци су постали нови владари освојених држава. За време његове владавине састављен је Наполеонов код, законик цивилног права, који је постао узор за многе правне системе у свету. После коначног пораза Наполеона 1815. у Бици код Ватерлоа, Француска је поново постала монархија. Тада је почео период нестабилности у коме су се смењивале републиканске, наполеонско-империјалне и монархистичке форме управљања државом. Од пада Наполеона III, године 1870, Француска је република.

[уреди] Колонијализам

Током 17. и 18. века Француска је основала колоније у Северној Америци, Нову Француску (долина реке Сент Лоренц), Луизијану и на острвима Кариба. Нову Француску је изгубила у рату против В. Британије 1763, а Луизијану је Наполеон 1803. продао САД-у. У 19. веку Француска је створила велико колонијално царство у Африци, Азији (Индокина), и острвима Пацифика.

Након Другог светског рата, Француска је дала независност готово свим својим колонијама. Нарочито су били крвави ратови за независност Вијетнама и Алжира.

[уреди] Савремена историја

У Првом светском рату Француска је уз Русију, Велику Британију и Србију била главни противник Немачке и Аустро-Угарске. По броју жртава на страни савезника Француска заузима друго место са 25 посто, што је преведено у бројкама 5,6 милиона, од којих је 1,357 милиона војника погинуло, а 4,266 рањено. Као до тада једна од водећих колонијалних сила света, Француска је водила рат за одбрану свог политичког и економског утицаја.

За разлику од Првог светског рата, када је Француска имала водећу улогу на страни савезника, у Другом светском рату је брзо поражена и окупирана јуна 1940. Немци су је поразили користећи муњевите тенковске продоре (блицкриг). Окупатори су поделили Француску на два дела; на северозападни део који је директно окупирала Немачка, и на југоисточни део којим је управљала колаборационистичка влада у Вишију. За веме рата у Француској је деловао покрет отпора. Новембра 1942. Немци су окупирали и југоисток Француске. Француску су ослободили англо-амерички савезници, углавном САД, а ослобађање је започело искрцавањем у Нормандији јуна 1944. (види: Битка за Нормандију). Нову, антифашистичку владу Француске је организовао покрет генерала Шарла де Гола. Француски губици живота у току рата су укупно били мали, иако је јеврејска заједница веома страдала.

Деценију по завршетку рата Француска губи главне колоније у Африци. Од 1958. (Пета република), председник Француске има јаке надлежности у области извршне власти. Последњих деценија Француска је са Немачком играла централну улогу у интеграцији земаља Европе у Европску унију. Евро је увден као национално средство плаћања 1999. Пре тога коришћена је традиционална валута Француске: француски франак. Француска је једна од 5 сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација.

[уреди] Географија

Француска има површину од 543.965 km². На северу и западу су претежно равнице и блага узвишења, а остали део земље је брдовит. Најважније планине су Пиринеји на југозападу, Централни масив и Алпи на југу. Највиши врх Француске, и други врх Европе, је Мон Блан (4.808 m).

Највеће реке Француске су: Лоара, Сена, Меза, Рона, Дордоња и Гарона. Највеће језеро је Женевско језеро (друго име: језеро Ле Ман, 582 km²).

Због специфичног изгледа географске мапе, Француску популарно називају „шестоугао“ или „хексагон“ (фр: l'Hexagone).

[уреди] Становништво

Највећи и најважнији градови су Париз (регија Паришка регија) са око 12 милиона становника, затим Марсеј, Лил и Лион који имају око милион становника.

• Види још: Списак градова у Француској

По процени од 1. јануара 2004. број становника укључујући и прекоморске области износи око 61,9 милиона. По броју становника Француска заузима друго место у Европској унији (после Немачке) и чини 13 % становништва ове организације.

Године 2003. родило се 792.600, а умрло 560.300 људи. Када је 2004. вршен попис 16,2 % становништва је било старије од 65 и 25,3 % млађе од 20 година, док је 1994. 14,6 % становништва било изнад 65 и 26,7 % испод 20 година.

У 2003. години склопљено је 280.300 бракова, што је 6000 мање него 2002. У просеку мушкарци су имали 30,4, а жене 28,3 године. Мушкарци у Француској живе у просеку 76,7, а жене 83,8 година.

[уреди] Етничке групе

• Французи
• Бретонци
• Баски
• Корзиканци
• Немци (у Алзасу)
• Фламанци
• Арапа (4,5 милиона)
• Окситанци
• Каталонци
• Јевреји
• Португалци
• остале етничке групе из Источне Европе и Африке

Француска има снажну политику асимилације свих етничких група у једну Француску нацију. Бретонски језик у региону Бретање је скоро потиснут из школа. У Француској се веома ретко говори о аутохтоним етничким групама и њиховим међусобним језичким и културним разликама, што је државна политика. Упркос свему, велики број Бретонаца снажно подржава аутономију своје регије, али је Француска на време реаговала и економском политиком приморала велики број Бретонаца да емигрирају у Париски регион. Различитост аутохтоног становништва огледа се и у дијалекту; становници југа Француске имају доста другачији и оштрији дијалекат од северњака. Град Тулуз је највећи град Окситана и њихова престоница. На југу Француске ка граници са Шпанијом је и регија Баска која се мањим делом налази у Француској, а већим у Шпанији. Корзиканци су етничка група најсличнија Италијанима. Корзика је један од најруралнијих делова државе што приморава становнике да мигрирају у континентални део државе. Значајну етничку групу Француске чине Арапи и Африканци који су углавном сконцентрисани око великих градова. Град са највишим процентом Арапа је Марсеј и околина, где они чине већинско становништво. По неким статистикама стоји да у Француској има 4,5 милиона Арапа. У периоду после Другог светског рата имигранти све чешће долазе у сукоб са актуелном влашћу пре свега због тешког социјалног положаја али и због расне дискиминације. Иако Француска важи за европску демократију, дискриминација на расној основи није ретка, нарочито према Арапима и Африканцима.

[уреди] Религија

Француска је по уставу лаичка држава која поштује све религијске заједнице и не разликује их. Становништво се не пописује по вероисповести, али постоје статистичке индикације.

По подацима из 2006. у Француској 51 % становништва припада римокатоличкој цркви, 31 % су атеисти, око 4 % су муслиманске вероисповести, протестаната има 3 %, јевреја 1%. Преосталих 10 % припада другим религијским заједницама или се не изјашњава.

Анкета из 2007. је на питање „Којој религији сте најближи“ дала следеће резултате: 64 % католицизму, 3 % исламу, 2,1 % протестантизму и 0,6 % јудаизму. 27 % анкетираних су се изјаснили као атеисти.

[уреди] Језици

Званични језик у Француској је француски, који поседује различите дијалекте у зависности од подручја, али који нису јасно дефинисани у француској граматици. Регионални језици попут бретонског у Бретањи, фламанског на граници са Белгијом, баскијског у централним и источним Пиринејима, каталонског, окситанског и других, углавном се могу учити у школи као други страни језик, али њихова употреба у службеним документима и на државном нивоу је забрањена. Француска такође не признаје националне мањине, водећи се националистичком политиком асимилације. У француским прекоокеанским колонијама поред француског користе се и локални језици. Арапски језик није у званичној употреби иако велики број Арапа живи у Француској.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Француска култура

• Француска академија
• Француска уметност
• Француска књижевност
• Француска музика
• Списак Француза

У Паризу се налази вероватно најпознатији музеј уметности на свету: Лувр.

[уреди] Симболи

Француска држава има богату збирку националних симбола. Поред заставе - триколора, националног мота, химне, грба, печата и логоа, то су и Маријана (девојка персонификација Француске), фригијска капа, петлови, скраћеница RF, национални празник 14. јул - Дан Бастиље, богиња слободе, лоренски крст (симбол антифашистичког покрета).

[уреди] Наука

Француска је дала велики допринос светској науци. Њени најзначајнији представници су: физичари Блез Паскал, Марија и Пјер Кири, хемичар Антоан Лавоазје, биолог Луј Пастер, математичар Лаплас, филозоф Рене Декарт и многи други.

[уреди] Школство

Као и у скоро свим осталим европским земљама школовање је обавезно. Деца могу похађати наставу у школама, код куће или учити самостално. За сада има око 10.000 деце и младих која не похађају ни један од наведених видова наставе. Школство Француске подељено је на предшколско (Maternelle), основну школу (école élémentaire), остале школе (collège, lycée), средњу школу и факултет.

Најпрестижнија високошклолска установа у Француској је универзитет Сорбона у Паризу.

[уреди] Медији

Најважнији француски штампани медији су дневне новине. Најпознатије су: Le Monde и Libération (око 500.000 примерака), Le Figaro (конзервативне, 450.000 примерака), Les Echos и La Tribune (привредне, између 125.000 и 180.000 примерака), L'Humanité (74.000 примерака), La Croix (католичке, 114.000 примерака), L'Equipe (спортске, 485.000 примерака), France soir.

Најважније недељни магазини су: Le Nouvel Observateur , (400.000 примерака), L'Express (400.000 примерака), Le Point (400.000 примерака), L'événement du Jeudi. Такође су познати регионалне новине Ouest France.

Најважнији ТВ медији су: TV5, TF1, France 2, France 3, Canal Plus, France 5/Arte, M6. +

[уреди] Политика

Француска је централизована демократска република на челу са председником који се бира на општим изборима сваких пет година. Од установљења Пете републике 1958. председник има ингеренције извршне власти које дели са премијером (полупредседнички систем).

Парламент се састоји из Народне скупштине (Assemblée Nationale) која броји 577 чланова, и посредно изабраног Сената сачињеног од 331 особе.

[уреди] Административна подела

Француска је подељена на 26 региона, који даље обухватају 100 департмана. Двадесетдва региона се налазе у европском делу Француске (Метрополитанска Француска) која обухвата и острво Корзика. Преостала четири ваневропска региона се састоје од по само једног департмана и зову се Прекоморски депармани и региони (Départements et régions d'outre-mer - D.R.O.M.). То су: Гваделуп, Мартиник, Француска Гијана и Реинион. Француске прекоморске територије нису организоване у овај систем, оне већином нису део ЕУ, и у њима само делимично важе француски закони.

Види још: Француски региони, Француски департмани, Француске прекоморске територије

[уреди] Спољашње везе

• Веб страница Председника Француске
• Веб страница Владе Француске

Координате: 42°-51° СГШ, 5° ЗГД - 8° ИГД