Француска одбрана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Француска одбрана

Француска одбрана је шаховско отварање које почиње потезима:
1. e2-e4 e7-e6.
Једна од основних идеја састоји се у затварању поља «ф7». Стратегија црног заснована је на идеји померања равнотеже у центру буквално још при првим потезима, што одређује сложен карактер даљег тока партије при овом отварању.

Историја[уреди]

Свој назив отварање је добило по француским шахистима, међу којима је у почетку XIX века оно задобило популарност. У партији на телеграфу ЛондонПариз, одиграној 1834. године, француски шахисти користили су за црног баш то отварање и победили, што је ишло још више у прилог овом његовом називу. Перве озбиљне анализе француске одбране спровео је руски шахиста Карл Андреевич Јаниш и оне су биле објављене 1842. године. Затим су се ка овој одбрани враћали неки скоро најбољи шахисти света. Француска одбрана је била једним од омиљених одрамбених оружја првака света Ботвиника и Петросјана. Чврсто се усталила у репертоару отварања Тараша, Нимцовича, Рубинштајна, Болеславског, Бронштајна, Портиша и многих других. Од савремених велемајстора треба поменути Александра Морозевича, Евгенија Бареева, Тејмура Раджабова, који успешно примењују ово отварање у најзначајнијим партијама.


Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Позиција после 2. д2-д4 д7-д5

Варијанте[уреди]

  • Ретке вариајнте:
    • Систем Чигорина 1. е4 е6 2. Де2
    • Индијска одбрана 1. е4 е6 2. д3 (са додатним темпом код белог).
  • Основне варијанте (Основна позиција француске одбране настаје после 2. д2-д4 д7-д5)
    • Варијанта размене 3. ед ед
    • Систем са потезом 3. Сц3
      • Варијанта Винавера (Систем Нимцович— Ботвиника) 3... Лб4
      • Контранапад Мак-Кетчона 3... Сф6 4. Лг5 Лб4
      • Класични систем 3... Сф6 4. Лг5 Ле7
      • Систем ц ф4 (систем Стејница) 3... Сф6 4.e5 Сд7 5. ф4
    • Систем Тараша 3. Сд2
      • Систем ц 3... Сф6
      • Систем ц 3... ц5
      • Варијанта Рубинштајна 3... де (тако се може одиграти и после 3. Сц3)
    • Систем ц 3. е5

Треба напоменути, да се сваки од наведених система грана на велики број подсистема.


Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Структура пешака при француској одбрани

Одлике[уреди]

Главном одликом француске одбране може се сматрати структура пешака. Фиксирани центар, који се добија у највећем броју варијанти одређује планове обе стране на неколико корака унапред (за белог: обично напад по краљевској линији, за црног: контранапад по линији «ц» и напад пешачког центра белог) и утиче на стратегију не само у отварању већ и при самом крају партије.

Још једну одлику представља «лош ловац» - «ц8». Својим первим потезима црни сметају његовом развоју и често се стратегија игре црног своди на покушајима његове размене или активације.

Литература[уреди]

  • Керес П. Французская защита. М., ФиС, 1958
  • Суэтин А. С. Французская защита. М., ФиС, 1983
  • Стецко О. В. Французская защита. Классическая система. М., 2004. ISBN 5-17-026848-3
  • Свешников В.Э. Выигрывайте против французской защиты (1.e4 e6 2.d4 d5 3.e5). Russian Chess House, 2005. ISBN 5-94693-035-4