Француске јужне и антарктичке земље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Француске јужне и антарктичке земље
Terres australes et antarctiques françaises
Застава Француских јужних и антарктичких земаља Мапа територије
Основни подаци
Главни град: Сен Пјер на острву Реинион
Подела: 5 дистрикта
Становништво: око 230 истраживача (зими)
Површина: 7.820 km² (са областима на Антарктику 439.820 km²)
Највиша тачка: Мон Рос (1.850 m, на Кергелену)
Највеће острво: Кергелен (6.675 km²)
Префект: Паскал Боло
Временска зона UTC + 5/+10
TLD .tf
Званична интернет презентација: www.taaf.fr

Француске јужне и антарктичке земље (фр. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.

Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60-ог степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.

Острва се налазе у Индијском океану југоисточно од Африке, и заједно имају површину од 7.820 km². Аделина земља на Антарктику има површину од 432.000 km².

Управа[уреди]

Територија је подељена на 5 дистрикта, у којима надлежности имају управници дистрикта. Њихове надлежности су сличне надлежностима француских градоначелника, као што су регистрација рођења и смрти и полицијски задаци. Префект територије има седиште ван ње, на острву Реинион.

Бр. Област Седиште управе Становништво(1) Површина
(km²)
Приобална економска зона
(km²)
1 Острва Свети Павле и Амстердам Станица Мартин де Вивије 29 61 502.533
2 Острва Крозе Станица Алфред Форе 18 505 567.475
3 Кергелен Станица Порт о Франсез 90 7.215 563.869
4 Аделина земља Станица Димон Дурвил 33 432.000 -
5 Расејана острва у Индијском океану(2) Острво Европа? 56 39 593.276
  Територија укупно Станица Мартин де Вивије 226 439.820 2.227.153


(1): Односи се на посаду станица за време зиме
(2): Од 21. фебруара 2007.

Географија[уреди]

Клима на острвима Крозе, Свети Павле и Амстердам је океанска, док је на Кергелену океанска комбинована са субполарном климом. Геолошки, острва су вулканског порекла. Изузетак су Расејана острва која су корална, а њихова клима је тропска.

Највише узвишење је Мон Рос на острву Кергелен са 1.850 метара.

Биљни и животињски свет[уреди]

Биљни свет се састоји од трава, маховина и жбуња. Од животња, значајна је популација субантарктичких фока крзнашица, јужних морских слонова, пингвина и албатроса. На острвима су се, ненамерном или намерном људском интервенцијом, усталили мишеви, пацови и мачке и нарушили изворну еколошку равнотежу. На острву Амстердам постоји око 2000 говеда која су се размножила од првих пет примерака доведених 1871. Ова говеда су данас дивља.

Флора и фауна Расејаних острва је другачија и богатија. Она је карактеристична за тропске крајеве.

Становништво[уреди]

Ова област нема стално становништво. Око 170 истраживача борави на острвима у току зиме, у 4 истраживачке станице. Овај број се знатно повећава у лето. На Расејаним острвима стационрано је 50-60 метеоролога и војника.

Привреда[уреди]

Привредна активност на овим територијама је оскудна. Углавном се своди на изградњу и одржавање истраживачких станица. Понекад се острва користе као базе за риболов. Од 1955. ова област издаје поштанске марке.

Спољашње везе[уреди]