Фрањо Јосиф
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Фрањо Јосиф | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. август 1830. |
| Место рођења | Беч (Аустријско царство) |
| Датум смрти | 21. новембар 1916. |
| Место смрти | Беч (Аустроугарска) |
| Порекло и породица | |
Фрањо Јосиф (нем. Franz Joseph; 18. август 1830 — 21. новембар 1916) – владар из хабзбуршке династије. Био је аустријски цар и краљ Бохемије од 1848. до 1916. и апостолски краљ Угарске од 1867. до 1916. године. Рођен је у Бечу, у Аустрији.
Садржај |
Биографија [уреди]
На престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I Добри био присиљен да абдицира, а Фрањо Јосиф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.
Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Фрањо Јосиф попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.
Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.
Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.
Почетак ХХ века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.
Убиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Фрање Јосифа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.
Након низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг (Mayerling) 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонасленика Франца Фердинанда) и политичких драма, отишао је са овога света у пуном царском достојанству. Његова сахрана је уједно и сахрана старог царства. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.
Породица [уреди]
Родитељи [уреди]
- отац: надвојвода Франц Карл од Аустрије (17. децембар 1802 — 8. март 1878)
- мајка: принцеза Софија од Баварске (27. јануар 1805 — 28. мај 1872)
Супруга [уреди]
Војвоткиња Елизабета од Баварске (24. децембар 1837 — 10. септембар 1898), венчали су се у цркви Светог Августина, у Бечу, 24. априла 1854. године.
Деца [уреди]
- принцеза Софија Фридерике Доротеа Марија Јозефа (5. март 1855 — 29. мај 1857), умрла као дете;
- принцеза Жизела Луиза Марија (15. јул 1856 — 27. јул 1932), удала се 1873. за принца Леополда од Баварске;
- принц Рудолф Франсис Карл Јозеф (21. август 1858 — 30. јануар 1889), оженио се 1881. принцезом Стефани од Белгије;
- принцеза Марија Валерија Матилда Амалија (22. април 1868 — 6. септембар 1924), удала се 1890. за аустријског надвојводу Франца Салватора од Тушкања;
Спољашње везе [уреди]