Франц Розман Стане

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФРАНЦ РОЗМАН СТАНЕ
Франц Розман Стане и Душан Кведер
Франц Розман Стане и Душан Кведер
Датум рођења 27. март 1911.
Место рођења Љубљана,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 7. новембар 1944. (33 год.)
Место смрти Љубљана,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија пекарски радник

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант Главног штаба
НОВ и ПО Словеније
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Чин генерал-лајтант

Народни херој од 11. новембра 1944.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде

Франц Розман Стане (Љубљана, 27. март 1911Љубљана, 7. новембар 1944), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Франц Розман је рођен 27. марта 1911. у Љубљани. Његова породица је живела у селу Сподње Пирнице, где је Франц провео своје детињство. По завршетку основне школе, радио је код сељака као слуга и чобанин. Отац му је у Првом светском рату 1914. нестао на руском фронту. Пошто су му се сестре удале, суд је Францу и његовом млађем брату одредио старатеље. Један од Францових старатеља је био Валентин Рожанц, комуниста, а касније народни херој, који је имао утицаја на младог Франца.

Франц је пекарски занат изучио у Љубљани и после је неко време радио као калфа. Касније се добровољно пријавио у војску, са жељом да постане пилот, али је одбијен због недовољне школске спреме. Војни рок је зато служио у пекарској чети у Петроварадину и добио чин каплара. После одслужења војног рока, отворио је пекару у Медводама, али је банкротирао.

Шпански грађански рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шпански грађански рат

У јесен 1936. међу првима је отишао у Француску, а одатле у Шпанију, где је учествовао у одбрани Мадрида у новембру исте године. Те године је постао и члан Комунистичке партије Шпаније, а члан КПЈ три године касније. У пролеће 1937. завршио је подофицирски курс, а овладао је и руским и шпанским језиком, па је радио као преводилац за совјетске инструкторе. Касније је завршио и официрски курс у Албасетеу и постао поручник и командир чете батаљонаДимитров“, у 15. интернационалној бригади. Временом је унапређен у чин капетана и постављен за команданта батаљона. У периоду од 1939. до 1941. био је у француским логорима, да би у априлу 1941. отишао да ради у Немачкој у околини Лајпцига као пекар. У јулу исте године је побегао најпре у Загреб, а потом у Љубљану.

Други светски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Народноослободилачка борба

Почетком септембра 1941, одређен је за команданта Првог штајерског батаљона, којим је командовао у многим акцијама, и у покрету према Брезицама, у октобру и новембру, када су партизанске јединице покушале да спрече масовну депортацију словеначког становништва. Кад се батаљон поделио на мање групе због зиме, Франц је дошао у Љубљану, где је постављен за команданта Другог штајерског батаљона. Њиме је командовао у покушају батаљона да се пробије у немачку окупациону зону, у децембру 1941. године, а после у повратку логоровао је на брду Поглед, код Љубљане, где је обучавао борце.

У пролеће, батаљон је прерастао у Прву штајерску партизанску бригаду. Франц Розман је командовао у многим борбама, у мају и јуну 1942. године, између осталих код Јанчја и Мујаве. У јуну, делови бригаде одлазе преко Нотрањске и Горењске за Штајерску, где се пробијају почетком септембра, после тешких борби и даноноћних маршева.

Доласком у Штајерску, организоване су нове партизанске јединице, а на почетку 1943. године, после реорганизације, Розман је именован за команданта Четврте оперативне зоне. Дана 14. јула 1943. године постао је командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније, када је наредбом од 1. маја 1943. године, унапређен у чин генерал-мајора. Идуће године, 1. септембра, унапређен је у чин генерал-лајтанта НОВЈ.

Кад је 7. новембра 1944. године, заједно с групом виших официра, испробавао нови енглески лаки минобацач, код Петрове Ваши, једна мина је експлодирала у самој цеви, и смртно га ранила. Истог дана је умро у болници Канижарница, код Црномља. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Словеније прогашен је за народног хероја, свега пар дана после погибије - 11. новембра 1944. године.

По њему је био назван ракетни чамац класе Оса Југословенске ратне морнарице. Централна банка Словеније је 2011. године, поводом стогодишњице његовог рођења, пустила у оптицај милион кованица у апоену од два евра са ликом Франца Розмана Станета.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]