Фрајбург
| Фрајбург им Брајсгау Freiburg im Breisgau |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Савезна држава | Баден-Виртемберг |
| Становништво | |
| Становништво | 221.924[1] |
| Густина становништва | 1.450 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, љети UTC+2 |
| Надморска висина | 278 m |
| Површина | 153,1 km² |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Dieter Salomon (Bündnis 90/Die Grünen) |
| Поштански код | 79098–79117 |
| Позивни број | 0761 |
| Регистарска ознака | FR |
| Веб-страна | www.freiburg.de |
Координате: 47° 58′ 60" СГШ, 7° 50′ 60" ИГД Фрајбург (њем. Freiburg im Breisgau) је општина у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Посједује регионалну шифру (AGS) 8311000. Налази се на западној падини јужног Шварцвалда. Има 221.924 становника (2010).
Садржај |
Географија [уреди]
Налази се на југозападу Немачке. Близу је тромеђе Швајцарске, Француске и Немачке. Француска је удаљена око 25 километара, а Швајцарска 60 километара. Општина се налази на надморској висини од 278 метара. Површина општине износи 153,1 km².
Историја [уреди]
Основао га је војвода од Церингена у 12. веку као слободан град. Одатле и ме града, које значи „слободан замак“. Налази се на стратешки важном месту, где се спајају трговачки путеви од Средоземног мора, Северног мора, Дунава и Рајне. Око 1120. град је започео да гради средњовековну катедралу Минстер на месту старије цркве. Фрајбург је 1368. откупио слободу од локалног грофа и ставио се под заштиту Хабзбурговаца, који су допустили граду да задржи велики степен слободе.
Крај средњег века и почетак ренесансе представљали су и време напретка и време трагедије за Фрајбург. Војвода Албрехт VI успоставио је у Фрајбургу Алберт Лудвигс универзитет, један од најстаријих немачких универзитета. Град је 1520. предузео низ законских реформи, које су биле познате међу најпрогресивнијим у своје време. Покушали су да комбинују старе градске традиције са старим Римским законом. Фрајбург се 1520. изјаснио против реформације и постао је значајно упориште католичанства на горњој Рајни. У граду је било раширено веровање у вештице, па је 1536. почео лов на вештице. Пошто се 1564. појавила куга, од које је умрло око 2.000 људи после тога се још више појачао лов на вештице. Врхунац лова на вештице био је 1599. У старом граду постоји табла на старим зидинама, која означава место где су спаљиване вештице.
Током Тридесетогодишњег рата град је припадао час једнима, час другима, тако да су ту владали Аустријанци, Французи, Швеђани, Шпанци и различити чланови немачке конфедерације. Од 1648. до 1805. био је административни центар Предње Аустрије, хабзбуршких територија на југозападу Немачке. Једно време, од 1679. до 1697. био је под управом Француске. Град је 1805. заједно са подручјима Брајзгау и ортенау постао део Бадена. За време Другог светског рата Немци су 1940. грешком бацили 60 бомби на свој град. Савезници су 1944. бомбардовањем уништили велики део града. Већина центра града је била сравњена сем Минстера. После рата град је поново изграђен према средњовековном плану. Кратко време је био седиште савезне државе Баден, која је убрзо постала део веће државе Баден-Виртемберг. Француска војска је окупирала Фрајбург 1945. Последња француска тенковска дивизија напустила је Фрајбург 1991.
Демографија подаци [уреди]
У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 221.924 становника. Просјечна густина становништва износи 1.450 становника/km².
Знаменитости [уреди]
- Фрајбуршки Минстер (њем. Freiburg Münster) је готска катедрала са 116 метара високим торњем. Торањ има 16 звона. најстарије звоно је из 1258. и тежи 3290 килограма. Катедрала је грађена у три фазе. Градњу је започео Конрад I од Бохемије 1120, друга фаза је почела 1210, а трећа 1230.. Од оригиналне грађевине данас постоје само темељи.
- Историјска трговачка кућа (њем. Historisches Kaufhaus) из 1532.
- стара већница је завршена 1559.
- Мартинстор, стара градска врата
- Хотел--ресторан Цум ротем Берен (њем. Zum Roten Bären) се сматра најстаријим местом где су гост могли да се сместе. Изграђен је 1120.
- Хаус цум Валфиш (њем. Haus zum Walfisch) је изграђен за време цара Светог римског царства Максимилијана I и био је седишпте цара од 1493. Ту је живео и Еразмо Ротердамски од 1529. до 1531.
- Швабентор, једна од градскиг врата
Галерија [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
Спољашње везе [уреди]
| Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
| Дио Википедије посвећен темама везаним за Њемачку. |
- Званични сајт општине ((de))
- Њем. Савезни завод за статистику ((de))
- Стална конференција градова и општина ((de))
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. ((de))
- ((de)) Freiburg:History and images
- City of Freiburg and the Black Forest
- Augustinermuseum
- VAG Freiburg Freiburg Public Transit Authority
- Freiburg-Home.com - Information & Reviews about Freiburg in English for expats, tourists and the community
- Solar City - Germany August 2000
- Webcams in Freiburg and the Black Forest
- Tramway in Freiburg