Фрајкори
Из Википедије, слободне енциклопедије
Име фрајкори (немачки "слободне трупе") је првобитно коришћено за добровољачке јединице. Прве фрајкоре је регрутовао Фредерик II од Пруске за време Седмогодишњег рата. Други фрајкори (српски - фрајкор) се појављује током аустријско-турског рата 1788-1791. године у Срему и Србији и у њему учествује, између осталих, и Карађорђе. Следећи се појављују током Наполеонових ратова под вођством на пример Лудвига Адолфа Вилхелма фон Литцова. Редовна војска је фрајкоре сматрала непоузданим, па су махом коришћени као страже и за помоћне дужности.
Ипак, значење речи се изменило временом. Након 1918, термин је коришћен за екстремно-десничарске паравојне организације, које су ницале широм Немачке кад су се војници вратили из пораза у Првом светском рату. То су биле једне од вајмарских паравојних формација активних у том периоду. Многи немачки ветерани нису више били способни за цивилни живот и ступали су у фрајкоре како би нашли стабилност унутар војне структуре. Други, бесни због изненадног и наизглед необјашњивог пораза су ушли у фрајкоре како би сузбили комунистичке устанке, или дошли до неке врсте освете (види: Легенда о убоду у леђа). Значајну подршку им је пружио Густав Носке, немачки министар одбране, који их је користио да уз велико насиље сломи Спартакистичку лигу, укључујући убиства Карла Либкнехта и Розе Луксембург 15. јануара, 1919. Такође су коришћени у гушењу Баварску Совјетску Републику, 1919.
Неки фрајкори су се борили у Балтику, Шлезији и Пруској, по завршетку Првог светског рата, понекад са занчајним успесима чак и против регуларних трупа.
Званично су престали да постоје 1920, мада су бивши чланови подржали Капов пуч марта 1920. (који се завршио катастрофално).
Неки од будућих чланова и вођа НСДАП-а су били чланои фрајкора, укључујући Ернста Рема, будућег шефа СА (јуришни одреди), и Рудолфа Хеса, будућег команданта Аушвица.
Већина чланова фрајкора су ипак остали аутсајдери у Трећем рајху. Често контроверзно питање међу ветеранима фрајкора је било, "Где је био Хитлер 1919./20., када смо се борили са комунистима?" (1919. - 1920, Хитлер је тек почињао политичку каријеру као вођа мале и тада непознате партије у Минхену).
Херман Ерхард и његов заменик, Еберхард Каутер, вође Викиншке лиге су одбили да помогну Хитлеру и Лудендорфу у Пивничком пучу и радили су против њих.
Садржај |
[уреди] Фрајкори на југословенским прострима
У југословенским земљама фрајкори су врбовани углавном међу избеглицама из Србије и Босне и употребљавани у рату итзмеђу Аустрије и Турске 1788—1891. Војну оргабнизацију и дисциплину фрајкори су имали сличну граничарској војсци: командују им претежно граничарски официри и подофицири, али у Србији и многи домаћи људи су добијали чинове у фрајкорима. У Босни за време рата од 1788—1791. фрајкори се организују уз граничне пукове: фрајкори личке, оточачкр и слуњске регименте, босански фрајкор, Вукасовићев и славонски фрајкор. Босански фајкори су били распоређени на граничничарским пуковима уздуж босанско-хрватске границе од тромеђе Лике, Далмације и Босне па до ушћа Дрине у Саву. Они служе аустро-турском рату аустријској војсци као извиднице, предстраже и као заштитнице и упадају четујући добоко по Босанској крајини.
Много познатији и значајнији су били фрајкори у Србији. Први српски фрајкор организован је у децембру 1787. од избеглицаиз Србије, што су суделовали у неуспелом покушају да се Београд заузме на препад. Заповедник му је био Михаило Михаљевић, који ће све до краја рата остати на челуфрајкора у Србији. И у Србији је задатак фрајкора да првенствено буду предходница аустријској војсци. Пошто ова војска не прелази у Србију 1788, д то фрајкори сами ратују по њој, Коча Анђелковић у долини Мораве, а Михаљевић у западној Србији.(Кочина крајина) И касније, када устријска војска 1789. опседа и заузима Београд, војне операције по Србији врше фрајкори. Онии чисте земљу од Турака и штите повлачење аустријске вијске 1790.-1971. Значај фрајкора у Србијије у томе што је овај покрет имао изразито национално-ослободилачки карактер и што се у том рату извежбала десетина хиљада Србијанаца у војевању, па ће ова стрчена искуства добро искористити у Првом српском устанку 1904—1913.
Карађорђе и добар део вођа првог српског устанка ратовали су као фрајкори у рату 1788—1791.
У мађарској револуцији 1848—1849. на страни Аустријанаца, поред неколико других фрајкора, помиње се и Турољска чета (80 људи) формирана 1848. у саставу трупа бана Јелачића.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Д.М. Павловић: Србија за време последњег аустријско-турског рата (1788—1891 год), Посебна издања СА, 1910, XXXII.
- С. Пантелић: Кочина Крајина, Београд 1930.
- Васа Чубриловић, Босански фрајкори у Аустриско-турском рату 1788—1891, Братство св. Саве 1933 стр. 102—133.
[уреди] Спољашње везе
- Axis History Factbook; Freikorps section – By Marcus Wendel and contributors; site also contains an apolitical forum
