Фрањо Клуз

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФРАЊО КЛУЗ
Фрањо Клуз
Фрањо Клуз
Датум рођења 18. септембар 1913.
Место рођења Јошик, код Козарске Дубице,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 14. септембар 1944. (32 год.)
Место смрти Омиш, Хрватска НД Хрватска
Професија војни пилот

Члан КПЈ од 14. јула 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а политички комесар
Прве ескадриле НОВЈ,
Служба Војска Краљевине Југославије
Домобранство НДХ
НОВ и ПО Југославије
Чин мајор

Народни херој од 18. маја 1948.

Фрањо Клуз (Јошик, код Козарске Дубице, 18. септембар 1913Омиш , 14. септембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Уз Рудија Чајавеца један од пионира ваздухопловства НОВ и ПОЈ и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 18. септембра 1913. године у селу Јошику, код Босанске Дубице. Основну и грађанску школу је завршио у Босанској Дубици. Потом је једно краће време радио као писар код једног адвоката, а онада је ступио у Војно ваздухопловство. Најпре је завршио механичарску, а потом и пилотску подофицирску школу, 1939. године. Почетак Априлског рата, 1941. године, затекао га је као пилота извиђачке ескадриле на аеродрому Рајловац, код Сарајева.

После капитулације Југословенске краљевске војске, није одведен у заробљеништво, већ је мобилисан у новоформирано ваздухопловство Домобранства Независне Државе Хрватске. Пошто је био родољуб и није желео да служи окупатору, повезао се са припадницима Народноослободилачког покрета у Бања Луци. Најпре је давао је покрету помоћ у новцу, оружју и другом материјалу, чекајући прилику да авионом полети на ослобођену територију.

Споменик у Козарској Дубици

После ослобођења Приједора и Љубије, маја 1942. године, стекли су се услови за прелазак Фрање Клуза и Рудија Чајавеца у Народноослободилачку војску. После опсежних припрема, којима су руководили бањалучка партијска организација и Оперативни штаб НОП одреда Босанске крајине, Фрањо Клуз је, 23. маја 1942. године, авионом „Потез 25“ слетио на слетилиште Урије, код Приједора. Истог дана, у Приједор се спустио и пилот Руди Чајавец с механичаром Милованом Јазбецом. То је био почетак стварања партизанске авијације, и један од првих примера у Другом светском рату да покрети отпора располажу властитим ваздухопловством. У чланство Комунистичке партије Југославије, Фрањо је примљен, убрзо по доласку у партизане, 14. јула 1942. године.

Са раније припремљеног аеродрома код села Међувође, Фрањо Клуз је, с механичаром стрелцем Ивицом Митрачићем, извршио два борбена лета. Први лет 4. јуна када су бомбама и митраљеском ватром напали злогласну усташку црну легију, код Међеђе, а други 7. јуна када су бомбардовали Босански Нови и Двор и бацали летке над Дубицом и Костајницом. Због непријатељске офанзиве на Козару, Клуз и Митрачић су се 14. јуна пребацили на нови аеродром код Лушци Паланке, нападајући уз пут непријатељске колоне.

Један немачки ловац је 6. јула 1942. године, открио и запалио Фрањин авион „Потез 25“, што је онемогућило даљу акцију првих партизанских авијатичара, који су, у условима огромне непријатељске превласти у ваздуху, успели да се одрже пуних 45 дана, што је имало знатан морални и политички ефект. Оставши без авиона, Фрањо Клуз је ушао у састав Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине, где је остао све до новембра 1943. године, када се прикључио Првој ваздухопловној бази у Ливну. Заједно с осталим ваздухопловцима који су се ту прикупили на позив Врховног штаба НОВ и ПОЈ, прешао је у Италију, па у северну Африку, где је ушао у састав Прве ескадриле НОВЈ, коју су, после интензивне обуке, Савезници наоружали ловцима марке „Спитфајер“. У чину капетана Фрањо Клуз је у овој ескадрили, поред летачке дужности, обављао и функцију политичког комесара.

Као првом партизанском пилоту и добром летачу, Клузу је било поверено да, као пратилац командира ескадриле мајора Милете Протића, изврши први борбени задатак ове ескадриле, 18. августа 1944. године. Од тада с аеродрома Кана у Италији, Клуз је извршио више борбених летова, нападајући непријатеља у Далмацији и деловима Босне и Херцеговине, и обезбеђујући ловачку заштиту партизанским и савезничким авионима.

Погинуо је 14. септембра 1944. године, када је, као вођа четворке „Спитфајера“, оборен од непријатељске противавионске артиљерије, приликом напада луке у Омишу.

Указом Президијума Народне скупштине федеративне Народне Републике Југолсавије, 18. маја 1948. године проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фрањо Клуз