Фредерик Сангер (енгл. Frederick Sanger; Рендкоум, 13. август 1918.) је британски биохемичар. Сангер је једини научник који је добио две Нобелове награде за хемију.
Објаснио је конституциону структуру молекула инсулина, што му је уз рад на истраживању секвенци протеина донело Нобелову награду за хемију 1958. За истраживање структуре молекула ДНК, награђен је још једном Нобеловом наградом 1980, овај пут заједно са Полом Бергом и Волтером Гилбертом.
Истраживачки рад [уреди]
Сангер је утврдио секвенцу аминокиселина у инсулину 1955. Тако је доказао да протеини имају одређену, а не хаотичну структуру. Истраживање је започео кидајући молекул инсулина и то помоћу ензима трипсина. Трипсин раскида пептидне везе између аминокиселина (лизина и аргинина). Онда је на добијену смесу применио хроматографске методе, тако што би нанео малу кап смесе на један крај филтер папира. Онда би пропустио растварач кроз филтер папир у једном смеру, а електричну струју у другом. Зависно од тога колико су фрагменти протеина растворљиви, односно какве су им електричне особине, они би се груписали у одређеној шари на филтер папиру. Сангер је ове шаре називао „отисци прстију“. Попут људских отисака прста, ове шаре су биле посебне за сваки поједини протеин, и сваки пут би се формирале у истом облику. Затим је краће фрагменте рекомбиновао да би дедукцијом дошао до оригиналног молекула инсулина.
Године 1975., развио је методу за проналажење структуре ДНК молекула под именом Сангерова метода (енгл. Dideoxy termination)[1]. Две године касније успешно је декодирао секвенцу гена фаге Φ-X174. То је био први организам чија је секвенца ДНК дешифрована. Цео процес је спровео ручно. Ово достигнуће је било кључна етапа ка пројекту дешифровања људског генома.
- ^ Sanger F, Nicklen S, Coulson AR., DNA sequencing with chain-terminating inhibitors, Proc Natl Acad Sci U S A. 1977 Dec;74(12):5463-7
Спољашње везе [уреди]
|
Нобелова награда за хемију |
|
| 1901–1925 |
|
|
| 1926–1950 |
|
|
| 1951–1975 |
1951 • Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг • 1952. Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг • 1953. Херман Штаудингер • 1954. Лајнус Карл Полинг • 1955. Винсент ду Винјо • 1956. сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов • 1957. сер Александар Тод • 1958. Фредерик Сангер • 1959. Јарослав Хејровски • 1960. Вилард Френк Либи • 1961. Мелвин Калвин • 1962. Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру • 1963. Калр Зиглер, Ђулио Ната • 1964. Дороти Кроуфут Хоџкин • 1965. Роберт Бернс Вудвард • 1966. Роберт Сандерсон Маликен • 1967. Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер • 1968. Ларс Онсагер • 1969. Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел • 1970. Луис Ф. Лелоир • 1971. Герхард Херцберг • 1972. Кристијан Б. Анфинсен, Станфорд Мур, Вилијам Стајн • 1973. Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон • 1974. Пол Џ. Флори • 1975. сер Џон Воркап Корнфорт, Владимир Прелог
|
|
| 1976–2000 |
1976. Вилијам Нан Липском, млађи • 1977. Иља Пригогин • 1978. Питер Д. Мичел • 1979. Херберт Си Браун, Џорџ Витиг • 1980. Пол Берг, Волтер Гилберт, Фредерик Сангер • 1981. Кеничи Фукуи • 1982. Арон Клуг • 1983. Хенри Тауб • 1984. Роберт Брус Мерифилд • 1985. Херберт А. Хауптман, Џером Карл • 1986. Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли, Џон К. Полањи • 1987. Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен • 1988. Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел • 1989. Сидни Алтман, Томас Р. Чек • 1990. Елајас Џејмс Кори • 1991. Рихард Р. Ернст • 1992. Рудолф А. Маркус • 1993. Кари Б. Малис, Мајкл Смит • 1994. Џорџ А. Ола • 1995. Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд • 1996. Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли • 1997. Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер, Јенс К. Скоу • 1998. Волтер Кон, Џон А. Попл • 1999. Ахмед Зеваил • 2000. Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава
|
|
| 2001– |
2001. Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори, К. Бари Шарплес • 2002. Курт Витрих, Џон Б. Фен, Коичи Танака • 2003. Питер Агре, Родерик Макинон • 2004. Арон Чикановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз • 2005. Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен • 2006. Роџер Д. Корнберг • 2007. Герхард Ертл • 2008. Осаму Шимомура, Мартин Чалфи, Роџер Чен • 2009. Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц, Ада Јонат • 2010. Ричард Хек, Еј-ичи Негиши, Акира Сузуки • 2011. Данијел Шехтман • 2012. Роберт Лефковиц, Брајан Кобилка
|
|
Нобелова награда за хемију
