Френклин Делано Рузвелт
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Френклин Делано Рузвелт | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. јануар 1882. |
| Место рођења | Њујорк (САД) |
| Датум смрти | 12. април 1945. |
| Место смрти | Варм Спрингс (САД) |
| Политичка партија | Демократска странка САД |
| Мандат(и) | |
| 32. председник САД | |
| 4. март 1933. — 12. април 1945. | |
| Претходник | Херберт Хувер |
| Наследник | Хари Труман |
уреди  |
|
Френклин Делано Рузвелт (енгл. Franklin Delano Roosevelt; 30. јануар 1882. Хајд Парк, Њујорк, САД - 12. април 1945. Ворм Спрингс, Џорџија), је био амерички политичар и тридесет други председник САД (1933 — 1945 ). У политику је ушао следећи пример свог рођака Теодора Рузвелта, и постао активан члан Демократске странке. Године 1905. оженио се Елеонор Рузвелт, која ће у наредним годинама постати његов саветник.
Служио је у њујоршком сенату (1910 - 1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913 - 1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима 1920. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није мога да хода, остао је активан у политици. Као гувернер државе Њујорк (1929 - 1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у САД. Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника Херберта Хувера. У свом инаугуралном обраћању нацији са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је "једина ствар које треба да се плашимо сам страх". Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму Нови договор у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран 1936, а против кандидат му је био Алф Ландон.
Да би разрешио правне изазове постављене пред Нови договор, предложио је проширење Врховног суда, али је његов план за уређење ("Паковање") суда побудило велико противљење и одбачен је. До краја 30-их година XX века економски опоравак се успорио, али је Рузвелт био све више забринут због ратне претње. По трећи пут, што је тада било без преседана, изабран је 1940. победивши на изборима Вендела Вилкија. Развио је програм зајма и најма за помоћ америчким савезницима, нарочито Британији, у првим годинама Другог светског рата.
Године 1941. састао се са Винстоном Черчилом да би израдили Атлантску повељу. Уласком САД у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом; састао са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану (1943) и на Јалти (1945). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија (1944), али је убрзо после тога умро.
Спољашње везе [уреди]
