Френклин Делано Рузвелт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Френклин Делано Рузвелт

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 30. јануар 1882.
Место рођења Њујорк (САД)
Датум смрти 12. април 1945.
Место смрти Ворм Спрингс (САД)
Политичка партија Демократска странка САД
Мандат(и)
32. председник САД
4. март 193312. април 1945.
Претходник Херберт Хувер
Наследник Хари Труман

Френклин Делано Рузвелт (тачније Розевелт, енгл. Franklin Delano Roosevelt; Њујорк, 30. јануар 1882Ворм Спрингс, 12. април 1945), је био амерички политичар и тридесет други председник САД (19331945. ). У политику је ушао следећи пример свог рођака Теодора Рузвелта, и постао активан члан Демократске странке. Године 1905. оженио се Елеонор Рузвелт, која ће у наредним годинама постати његов саветник.

Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима 1920. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није мога да хода, остао је активан у политици. Као гувернер државе Њујорк (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у САД. Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника Херберта Хувера. У свом инаугуралном обраћању нацији са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је "једина ствар које треба да се плашимо сам страх". Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму Нови договор у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран 1936, а против кандидат му је био Алф Ландон.

Да би разрешио правне изазове постављене пред Нови договор, предложио је проширење Врховног суда, али је његов план за уређење ("Паковање") суда побудило велико противљење и одбачен је. До краја 30-их година XX века економски опоравак се успорио, али је Рузвелт био све више забринут због ратне претње. По трећи пут, што је тада било без преседана, изабран је 1940. победивши на изборима Вендела Вилкија. Развио је програм зајма и најма за помоћ америчким савезницима, нарочито Уједињеном Краљевству, у првим годинама Другог светског рата.

Године 1941. састао се са Винстоном Черчилом да би израдили Атлантску повељу. Уласком САД у рат, Розевелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом; састао са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану (1943) и на Јалти (1945). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија (1944), али је убрзо после тога умро.

У односу на Србију, сматрао је да је Србија направила грешку створивши Југославију[1]. 1941, после после мартовског пуча, говорио је југословенском министру Фотићу: Don't you think that it would be much better for you Serbs if you again became a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You would again be strong and wouldn't waste your efforts in those endless domestic problems and discussion (Зар не мислите да би за вас Србе било много боље када би поново постали једна хомогена држава одвајањем од ваших западних провинција? Ви би били поново јаки и не би трошили ваше напоре у тим бескрајним домаћим проблемима и дискусијама). Током рата се залагао за обнову Србије а да Хрватску треба ставити под међународно старатељство. Адам Прибићевић, опет, у мемоарима "Мој живот" каже да су Черчил и Рузвелт највећи злочинци у историји Европе, јер су бомбардовали као "савезници" само српске градове, далеко горе од Хитлера,и да Стаљин и Хитлер тако шта својим пријатељима нису радили (прим.: бомбардовани су и Загреб[2], Задар[3], Сплит, Осијек итд.).


Спољашње везе[уреди]

  1. http://books.google.at/books?id=l5IiW36KWbAC&pg=PA46&lpg=PA46&dq=roosevelt+yugoslavia+1940&source=bl&ots=Y2d0mWsbAl&sig=Y1CelJ_2PgGnoh1cRIPidZHedVc&hl=de&sa=X&ei=LQdbUtydCtKw4QTnvIDoCQ&ved=0CC8Q6AEwAA#v=onepage&q=roosevelt%20yugoslavia%201940&f=false Ivo Tasovac, American Foreign Policy and Yugoslavia, 1939-1941
  2. http://en.wikipedia.org/wiki/Bombing_of_Zagreb_in_World_War_II
  3. http://en.wikipedia.org/wiki/Bombing_of_Zadar_in_World_War_II