Френк Лојд Рајт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Френк Лојд Рајт

Френк Лојд Рајт
Френк Лојд Рајт

Пуно име Френк Лојд Рајт
Информације
Датум рођења 8. јун 1867.
Место рођења Ричланд Центер (САД)
Датум смрти 9. април 1959.
Место смрти Феникс (САД)
Дела

Френк Лојд Рајт (енгл. Frank Lloyd Wright; Ричланд Центер, 8. јун 1867Феникс, 9. април 1959) је био амерички архитекта прве половине 20. века.

Биографија[уреди]

Након детињства проведенога на фарми у Спринг Гринеу, одлази 1888. године у Чикаго и ступа у атеље водећег америчког архитекта Луј Саливена.

Поред практичног искуства што га је ту стекао за његово уметничко формирање било је одлучно још неколико компонената. Дошавши из провинције сачувао је љубав за колонијалну архитектуру, њену удобност и повезаност с пејзажем. Блиске су му идеје Џ. Раскина, Ежена Виоле ле Дика и архитеката с источне америчке обале који се инспиришу из традиција старе џорџијанске архитектуре (Мк Кима, Мејда, Ричардсона).

Први Рајтови радови, настали још у атељеу Саливена – његова кућа у Оак Парку (1889. године) и кућа Чарнлеј у Чикагу (1891. године) – су под утицајем америчке ладањске архитектуре. Напустивши 1893. године Саливена, Рајт се још јаче ослања на традицију и пројектовање осебујних објеката– куће Винслов у Ривер Форесту (1893. године) Хусер у Чикагу (1899. године) и Ривер форест голф клуб (1898. године).

Око 1900. године заноси се јапанском архитектуром и инспиришући се њом успева створити грађевински тип којег варира у низу познатих „преријских кућа“. Основно је обележје тих кућа хоризонтална рашчлањеност и наглашен пластични мотив крова. Идеја континуираног унутарашњег простора, коју је Рајт разрадио већ у ранијим објектима, добила је нову формулацију у облику укрштене основе која се сажима у средишњем простору (холу) у којему је смештен камин – куће у Чикагу (1902. године), Буфалу (1904. године) и друге.

У „преријским кућама“ Рајт је створио прототип америчке резиденцијалне архитектуре, помиривши традицију и потребу за савремено обликованим простором. Истовремено, настају и његови први објекти у армираном бетону у којима кубистичким формама тежи ка скулптуралној јасноћи волумена и монументалности.

Кућа Роби

Са „преријским кућама“ једна је архитектонска мисао била исцрпљена, и већ 1910. године се јављају у његовом раду први знакови кризе. Боравак у Европи 1911. године није му испунио очекивања и остао је практично без утицаја на његов рад. По повратку гради властиту кућу у Спринг Грину у којој први пут примењује разуђену основу. Иако предвиђа нека каснија решења, овај је објект значајнији као гест повратка пејзажу и тражења непосреднијег контакта са околином односно амбијентом у природи.

Трагајући за изворним обликом и далеком прошлошћу америчког континента Рајт се одушевљава мегалитичким конструкцијама и масивним здањима претколумбијске Америке. Из тога извире масивност и монументалност, као основне карактеристике пројеката реализованих у овом добу – Мидвеј Гарденс у Чикагу (1914. године) и Империал хотел у Токију (1922. године). Тек око 1930. године Рајт почиње асимилацију европских искустава прихватајући нове материјале, нове конструктивне методе и нову естетику.

Фолингвотер- кућа на водопадима

Са кућом Кауфман- Фолингвотер- или кућа на водопадима у Конелсвилу у Пенсилванији (1936. године) у којој је дао једно од ремек дела модерне архитектуре почиње друго плодно раздобље Рајтовог опуса. Основне су карактеристике нових објеката повезаност са пејзажем, слободна основа која је преко стаклених зидова повезана са спољним простором и наглашена пластика крова. У њима је на савремен начин разрађена просторна и пластична концепција ранијих „преријских кућа“. Ово је најпознатији и најуспелији његов пројекат кућа и летњиковаца.

У трговини Морис у Сан Франциску (1949. године) јавља се мотив кружне рампе којом је постигнут снажан просторни ефекат. Она је још јаче изражена на кући његова сина Даниела Рајта у Фениксу (1952. године) а кулминира у његовом последњем делу Гугенхајмовом музеју у Њујорку (1959. године). Постхумно се пришло реализацији његовог грандиозног пројекта за комунални центар Марине Коунтри у Калифорнији (1962. године).

Филозофија рада и значај[уреди]

Гугенхајм музеј

Рајт је, без сумње, једна од најконтрадикторнијих личности у модерној архитектури. До краја живота остао је индивидуалиста подједнако у начину живота и уметничком схватању, па ипак његово дело представља значајно поглавље савремене архитектуре.

Први је интуитивно наслутио и разрадио идеју континуираног унутрашњег простора, коју су европске архитекте почеле решавати знатно касније. Европском рационализму, који је пробудио занимање за решавање конструктивних метода и за социјалне аспекте, он је супротставио органско схватање архитектуре које у центар ставља човека појединца и његов однос према амбијенту у којем живи. Стога Рајт сваки пројект решава независно од претходног као сингуларну и непоновљиву креацију.

Снага и оригиналност његове визије добијају особиту потврду у последњем раздобљу у којем је, прихвативши еврпоска искуства, створио дела која по својој поетичности и пластичној слободи обележавају нови пут у архитектонском обликовању. Иако понекад оптерећен литерарношћу и симболиком, Рајтов опус по богатству стваралачких идеја и разноврсности нема конкуренцује у савременој архитектури.

Поред реализованих пројеката, израдио је више визионарских решења: за центар Пицбурга и Багдада, пројект за солитер висок 1600 m и чувени Бродакре план (1955. године) у којем даје предлог за систематску урбанизацију земље. Оставио је за собом и огроман литерарни опус у који поред теоретских и стручних погледа садржи и богат аутобиографски материјал.

Године 1938. саградио је властиту кућу у пустињи крај Феникса и ту је остао до краја живота створивши од себе својим животом изван цивилизације готово митску личност.

Референце[уреди]

  1. Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд, 1974.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Френк Лојд Рајт