Френк О'Хара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Френк О'Хара

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 27. март 1926.
Место рођења Балтимор (САД)
Датум смрти 25. јула 1966.
Место смрти Лонг Ајленд (САД)
Дела
Најважнија дела Meditations in an Emergency Lunch Poems
Период Њујоршка школа
Утицаји од Артур Рембо, Стефан Маларме, Борис Пастернак, Владимир Мајаковски
Потпис

Френк О'Хара (енгл. Frank O'Hara) је био амерички песник и ликовни критичар. Био је један од значајнијих уметника њујоршке уметничке сцене педестих и шестедестих година двадесетог века. Деловао је у склопу такозване њујоршке школе – незваничне групе сликара, вајара, писаца и музичара који су проналазили инспирацију у џезу, надреализму, апстрактног експресионизму , акционом сликарству и савременим авангардним тенденцијама. Најпознатије песничке збирке су му Meditations in an Emergency 1957. и Lunch Poems 1964. Сабране песме Френка О'Харе изашле су постхумно 1971.

Биографија[уреди]

Френк О'Хара је рођен 27. марта 1926. године у Балтимору. Одрастао је у Графтону, Масачусетсу. Студирао је клавир на конзерзаторијуму у Бостону од 1941. до 1944. а потом је служио војску на Јужном Пацифику као управљач Сонара у Другом светском рату. Након рата студирао је на Харварду где се усавршаваo у музици. Поред музике велику љубав осећао је према сликарству и поезији. У то време почиње да пише песме под утицајем поетике Артура Рембоа, Бориса Пастернака, Владимира Мајаковског и Стефана Малармеа. На Харварду је упознао Џона Ешберија, који га је наговори да почне да објављује песме у часопису Harvard Advocate. Упркос великој љубави према музици, Френк О'Хара мења смер на Харварду и уписује енглески језик и књижевност, коју је дипломирао 1950.[1]

У јесен 1951. преселио се у Њујорк. Кратко је радио као асистент фотографу Сесилу Битону, да би се затим у децембру исте године запослио у Музеју модерне уметности као продавац разгледница, публикација и улазница.[2] Писао је приказе за часопис Artnews, а од 1960. постао је асистент кустос слика и скулптура у Музеју модерне уметности. О'Хара је био врло активан на Њујоршкој уметничкој сцени. Био је пријатељ са познатим уметницима као што су Вилем де Кунинг, Џоана Мичел, Џексон Полок. Са сликарем Ларијем Риверсом је неколико година био у љубавној вези.[3]

У раним јутарњим часовима 24. јула 1966. на плажи Фајер Ајленд Френк О'Хара је озбиљно повређен у саобраћајној несрећи. Наредног дана је преминуо. Сахрањен је на Лонг Ајленду. [4]

Поетика[уреди]

О’Хaрина прва збирка поезије носи назив A City Winter and Other Poems 1952. Најпознатије збирке су му Meditations in an Emergency 1957 и Lunch Poems 1964.. Сабране песме Френка о Харе изашле су постхумно 1971.

У популарној култури[уреди]

Неколико епизода друге сезоне серије Људи са Менхетна реферише на О'Хару и његову поезију. У првој епизоди ове сезоне Дон Дрејпер чита збирку Meditations in an Emergency и рецитује О'Харину песму Мајаковски. У 12. епизоди гледалац открива да је збирку послао Ани Дрејпер са којом разговара о књизи. Финална епизода друге сезоне носи наслов Meditations in an Emergency.

Дејвид Боуви је О'Харину поезију сврстао у својих 100 омиљених књига.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Biography of Frank O'Hara“ (на engleskom) Приступљено 16. 3. 2014.. 
  2. ^ Claudia Milstead. „Frank O'Hara's Life and Career“ (на engleskom) Приступљено 16. 3. 2014.. 
  3. ^ Olivia Cole. „Frank O’Hara’s “To the Harbormaster“ (на engleskom) Приступљено 16. 3. 2014.. 
  4. ^ "Frank O'Hara." Contemporary Authors Online. Detroit: Gale, 2003. Gale Biography In Context. Web. 12 May 2011.
  5. ^ Matt Lewis. „David Bowie reveals his favourite 100 books“ (на engleskom) Приступљено 16. 3. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]