Фриденсрајх Хундертвасер

С Википедије, слободне енциклопедије
Фриденсрајх Хундертвасер
Хундертвасер 1998. године на Новом Зеланду
Лични подаци
Датум рођења(1928-12-15)15. децембар 1928.
Место рођењаБеч, Аустрија
Датум смрти19. фебруар 2000.(2000-02-19) (71 год.)
Место смртиброд Квин Елизабет 2,

Фриденсрајх Хундертвасер (нем. Friedensreich Regentag Dunkelbunt Hundertwasser; рођен као Friedrich Stowasser; 15. децембар 1928, Беч — 19. фебруар 2000, брод Квин Елизабет 2) био је аустријски уметник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хундертвасер је рођен под именом Фридрих Стовасер. Био је јединац из мешовитог брака. Након што му је отац преминуо 1929. године, кад је имао само годину дана, у холокаусту су му страдали сви рођаци с мајчине стране. Њега и мајку Елсу од смрти у рату спасило је само очево порекло и чињеница да је служио у аустријској војсци.

Са само пет година почиње откривати уметност и ради прве цртеже. Године 1936. уписује се у Монтесори школу, али је напушта након године дана због финансијских проблема. У школи уочавају његов необични смисао за боје и облике. Године 1948. уписује Академију ликовних уметности у Бечу, у класи Робина Христиана Андрерсена. Након што је прикупио основна знања о пропорцијама тела, цртању акта и копирању из природе, напушта академију јер сматра да му она више ништа не може понудити.

Хундертвасер: једна од зграда у стамбеном насељу у Дармштату, Немачка.

Убрзо посјећује изложбу Егона Шилеа, чији је рад имао велики утицај на њега, за разлику од формалног образовања и ту га импресионирају боје, као и живост и хуманост грађевина које приказује на сликама. Такође га фасцинирају дела Валтера Кампмана и његово приказивање стабала као да су људска бића. Ова два сликара имала су подједнаки утицај на Хундертвасера као и велики мајстори попут Паула Клеа и Густава Климта.

Године 1949. путује у Италију а затим одлази у Париз, где остаје кроз 1950. годину. Одлазак у Париз био је пресудан и снажно је утицао на његов живот и рад.

Постао је светски познат већ од касних 60-их година, јер након боравка у Паризу следе непрестане изложбе, предавања и перформанси.

Од времена када је насликао своју прву спиралу, 1953. године у атељеу свога пријатеља Ренеа Броа, Хундертвасер је учврстио своју визију света и свој однос према спољашњој стварности. Био је то однос осмишљен као осмоза, постепени прелаз који следи нивое свести, а у својем је средишту увек имао своје „ја“. Сликарски симбол спирале представља биолошку метафору. Равне линије називао је „ђавољим оруђем“. Своју уметничку теорију назвао је „трансаутоматизам“, а била је заснована на надреалистичком аутоматизму, али се фокусирала на искуство гледаоца.

Име[уреди | уреди извор]

Много је пута мењао своје име. Први пут мења презиме из Стовасер у Хундертвасер –сто вода. У води види уточиште, место на које увек може побећи. Док је 1961. живео у Јапану променио је име из Фриедрих у Фридерих, затим у Фридереих, те на крају у Фриденсреих, а често се називао и господин Регентаг или капетан Регентаг по свом једрењаку. Брод је назвао Регентаг, односно - кишни дан, због лепоте боја које се могу видети у киши и јер су кишни дани једини дани кад може радити, кад је сретан. На крају је додао још једно име, Дункелбунт – тамно-шарен. Рекао је да има толико имена јер он у себи носи више особа — сликара, архитекта...

Дело[уреди | уреди извор]

Бавио се сликарством, скулптуром, архитектуром, као и уређивањем фасада, дизајном поштанских маркица, плаката, одеће и застава. Био је велики борац за очување природе, што је показивао и кроз своје радове. Противник правих линија ("Људи, као и сва жива бића, саграђени су од ћелија. Ако ћелије уоче нешто што није органска форма одашиљу алармантне сигнале мозгу, што изазива разна обољења, укључујући и она канцерогена. Права линија потпуно је страна људском роду, супротност животу и свему што постоји. Она је фикција на којој се темељи наша цивилизација. Појавила се код људског рода са циглом и модуларном конструкцијом, а њена крајња последица су модерна архитектура и дизајн."), у својим радовима користио је јарке боје, органске форме.

На моделу "Highrise Meadow House", у Бечу, Хундертвасер је указао на могућности узгајања биљака и дрвећа у самом средишту града. Истицао је како је градња таквих кућа јефтинија него што се чини, а основни циљ су срећа и задовољство оних који у њој живе. Модел се састојао од три бетонска блока, наравно кружна, с међусобно различитим и несиметрично постављеним прозорима на бетонским стубовима. На равним крововима тако одвојених спратова засађени су трава, цвеће и дрвеће, а краве су се лифтовима довозиле на такве зелене површине. Зу би се одлагала земља из органских тоалета (још један његов изум) и на њој би могле да се одгајају различите врсте воћа и поврћа. Уједно би се таквом конструкцијом решио и одвод јер би се искоришћена вода црпила на врх, па би се спиралним каналима спуштала низ грађевину и притом прочишћавала. Да идеја није толико сулуда и немогућа најбоље сведочи неколико Хундертвасерових реализованих пројеката, као што је Дечји центар у Хедерхајму, који је саградио Alfred Schmid према сликаревим замислима 1988. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фриденсрајх_Хундертвасер&oldid=26072513”