Фридрих Енгелс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фридрих Енгелс

Фридрих Енгелс
Фридрих Енгелс

Информације
Датум рођења 28. новембар 1820.
Место рођења Бармен (Немачка)
Датум смрти 5. август 1895.
Место смрти Лондон (Уједињено Краљевство)
Рад

Фридрих Енгелс (нем. Friedrich Engels; Бармен, 28. новембар 1820Лондон, 5. август 1895) је био немачки социолог, филозоф и револуционар. Енгелс је са Карлом Марксом написао Комунистички манифест. Након Марксове смрти, Енгелс је уређивао другу и трећу књигу Капитала.

Биографија[уреди]

Енгелс је рођен 28. новембра 1820. у месту Бармен (западно од Келна). Пореклом је био из изразито религиозне (па је тако и одгојен) и богате трговачке породице. Гимназију је завршио у родном месту, након чега је отишао у Бремен 1838. године, где се посветио трговини. Хуманистичке и слободарске идеје у Немачкој крче пут и остављају дубок траг на њему. Енгелс је тада штампао прве песме, фељтоне и критичке приказе о разним немачким писцима у хамбуршком часопису Телеграф које објављује под псеудонимом Фридрих Освалд.

На њега нарочито делује Штраусово дело Живот Исусов. У јесен 1841. Енгелс је отишао у Берлин на одслужење војног рока, где се упознаје с младохегелијанцима и постаје њихов одушевљени присталица. Крајем 1842. упозаје се са комунизмом. Ка комунизму ће се усмерити у Енглеској где је радио (захваљујући очевим везама) у предузећу Ермент и Енгелс.[1] На путу за Манчестер, Енгелс је посетио канцеларију Рајнских новина и први пут срео Карла Маркса, а трајно пријатељсрво су успоставили касније у Паризу, 28. августа 1844. у познатом Режанс кафеу, које је у том времену такође било велико састајалиште проминентнијих љубитеља шаха.[2]

Током боравка у Манчестеру, Енгелс је запазио тешке услове рада британских радника. Ова запажања, уз искуство које је имао радећи у очевој фирми, су чинила основу за његову прву књигу Положај радничке класе у Енглеској 1844. Док је писао књигу, Енгелс је наставио своје ангажовање у новинарству и политици. Посетио је неке чланове енглеског радничког и чартистичког покрета и писао за неколико новина, укључујући Нортерн Стар, Њу Морал Ворлд Роберта Овена и Демократик Ревју.[3][4]

Након боравка у Енглеској, Енгелс је 1844. одлучио да се врати у Немачку. Док је путовао за Немачку, зауставио се у Паризу да би срео Карла Маркса, са ким се раније дописивао. Енгелс је на крају остао у Паризу да би помогао Марксу да напише Свету породицу, која је била напад на Младе Хегеловце и браћу Бауер. Енгелсов најранији допринос Марксовом раду је било писање за новине Deutsch-französische Jahrbücher, које су уређивали Марк и Арнолд Руж.

У раздобљу од 1845. до 1849. године Енгелс се највише задржава у Бриселу (куда је Маркс морао емигрирати из Париза) и Паризу те с Марксом оснива комунистичке допсиничке комитете и агитира међу радницима ширећи социјалистичке идеје.

Споменик Марксу и Енгелсу у Будимпешти

Након избијања револуције у Немачкој (1848) Енгелс се враћа у домовину, где заједно са Карлом Марксом стоји на крајње левом крилу револуционарних снага и учествује у оснивању листа Нове рајнске новине. У њему износи низ увредљивих опаски на рачун разних словенских народа (које сматра контрареволуционарним), предвиђа њихов нестанак и то представља као „корак напред“.[5] Гушењем револуције, као и престанком излажења Нових рајнских новина 19. маја 1849. Енгелс се придружује устанку у Фалачкој и као ађутант вилиховског добровољачког одреда, након слома устанка и револуције, емигрира у Швајцарску, а одатле у Лондон.[6] После пропасти револуције долази до сукоба у немачком комунистичком покрету у којем Енгелс и Маркс извлаче дебљи крај. Маркс се одлучио завршити економске студије, а Енгелс је поново почео радити у предузећу свог оца у Манчестеру и материјално помагати Маркса како би овај могао завршити своју књигу Капитал.

Како је Маркс почетком 1850-их још увек слабо владао енглеским језиком, Енгелс је за њега писао чланке за часопис Њујорк Трибјун, а касније (1857—1858) помаже му и у сарадњи са једном америчком енциклопедијом. Енгелс је боравак у Манчестеру искористио и за учење природних и друштвених знаности. Крајем 1870. године Енгелс се дефинитивно преселио у Лондон и одмах се укључио у рад Интернационале (чији је један од оснивача) и постао члан њеног Генералног савета. У оквиру Интернационале био је оштар критичар анархисте Бакуњина и тражио је да се он искључи из те организације. Након Марксове смрти 1883. године Енгелс је интензивно радио на издању друге и треће књиге Капитала. Другу књигу је завршио 1884, а трећу 1894. године. Преминуо је 5. августа 1895. године у Лондону.

Референце[уреди]

  1. ^ „Biography on Engels“. www.marxists.org.  ((en))
  2. ^ Marx, Karl; Engels, Friedrich (1959). The Communist Manifesto. eBookEden.com. стр. 11–. GGKEY:FWW90PP07L2. 
  3. ^ „Introduction to the French Edition of Engels' by Karl Marx 1880“. www.marxists.org. 
  4. ^ „BBC - Legacies - Work - England - Manchester - Engels in Manchester - Article Page 2“. www.bbc.co.uk. 
  5. ^ „"The Magyar Struggle", Neue Rheinische Zeitung, бр. 194, 13. јануар 1849., Приступљено 29. 4. 2013.
  6. ^ Lenin: Frederick Engels“. www.marxists.org. 

Спољашње везе[уреди]