Фрушкогорски манастири

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори
Манастир Раваница у Врднику
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Унутрашњост манастира Крушедол
Манастир Кувеждин са околином
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Манастири Српске православне цркве[уреди]

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир[уреди]

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фрушкогорски манастири