Фурнијеова гангрена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фурнијеова гангрена
лат. Gangraena fulminans
Класификација и спољашњи ресурси

Некротичне промене мошница (Фурнијеова гангрена мушких гениталија)
ICD-10 N49.8, N76.8
ICD-9 608.83
DiseasesDB 31119
eMedicine emerg/929 med/2814
MeSH D018934

Фурнијеова гангрена, (лат. Gangraena fulminans), Morbus Fournier, некротизирајући фасциитис, јесте инфекцијом изазвана некроза меких ткива мушких гениталија. Фурнијеова гангрена је специфични облик некротизирајућег фасциитиса и други је термин за ову болест који је увео Вилсон 1951. Он је описао некрозу меких ткива изазвану инфекцијом, која подразумева и инфекцију дубоке и површне фасције, без обзира на локализацију.[1]

Настаје као последица ширења аноректалних, урогениталних или кожних инфекција. Принцип лечења ФГ подразумева стабилизацију општег стања болесника, дебридман ране, одстрањивање некротичних промена, комбиновану антибиотску терапију, оксигенотерапију и евентуалне реконструктивне захвате.

Првобитно, термин Фурнијеова гангрена је коришћен да опише идиопатску гангрену гениталија, али се такође користио и за описивање већине некротичних инфекција меких ткива међице, независно од узрока. Данашња употреба термина Фурнијеова гангрена се ограничава на описивање инфекција које примарно укључују гениталије. Неселективно коришћење овог епонима компликује упоређивење резултата у клиничким студијама и дефинисање учесталости ове појаве.

Историјат[уреди]

Године 1764., Буријен је описао идиопатски, брзо прогресивни некротизирајући процес меког ткива који доводи до гангрене мушких гениталија. Међутим, Жан-Алфред Фурније, париски венеролог, даје детаљан приказ ове болести која по њему и добија име; [2]

Викицитати „Године 1883., француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене на пенису и скротуму без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисан као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис гениталне области. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као етиолошки фактор најчешће се наводи инфекција.“
({{{2}}})

Епидемиологија[уреди]

  • Учесталост

Фурнијеова гангрена је једна од ретких болести, без сезонских варијација која се јавља у свим деловима света, у нешто већем броју на афричком континенту.[3] Према подацима из 1992., Пати и сарадници, на основу података објављених у литератури израчунали су да је у периоду од 1883. до 1992. било приближно 500 случајева гениталне инфекције.[4]

У САД Фурнијеова гангрена је релативно ретка. Инциденца болести је непозната? Ретроспективна истраживања открила су 1726 случаја приказана у литератури у периоду 1950. до 1999.. Од 1989-1998. у САД у просеку је годишње пријављивано 97 случајева.

Учесталост Фурнијеове гангрене се вероватно није значајно променила, већ је привидно повећање броја случајева у новијој литератури највероватније последица побољшаног извештавања.

  • Морталитет-Морбидитет

Стопа смртности код Фурнијеове гангрене варира од 4-75%. На високу смртност Фурнијеове гангрене утичу; аноректални поремећаји, старост, екстензивне болести (трбушног зид или бутина), стање шока или сепсе, бубрежна инсуфицијенција и дисфункције јетре.

Смрт обично настаје код системских болести, као што су сепса, коагулопатија, акутна бубрежна инсуфицијенција, дијабетесна кетоацидоза, или је резултат истовремене болести више органа

  • Пол

Мушко-женски однос код ове болести отприлике 10:1. Нижа инциденца код жена је последица боље дренаже перинеалне регије кроз вагинални секрет. Мушкарци који имају секс са мушкарцима имају већи ризик разбољевања, посебно инфекцијом гениталија пеницилин -резистентним стафилококусом ауреусом.

  • Старост

Већа заступљеност Фурнијеове гангрене је код болесника узраста од 30 до 60 година. Од 1997 случајева, из једне студије спроведене у САД, само 56 су педијатријских случајеви, а од тог броја 66% су одојчад млађа од 3 месеца.

Етиологија[уреди]

Иако је првобитно описана као идиопатска гангрена гениталија, Фурнијеова гангрена је у око 95% случајева настала као последица инфекција у аноректалном пределу, урогениталном тракту, кожи или гениталијама. Болести које угрожавају имунски систем су један од предиспонирајућих чинилаца за развој Фурнијеове гангрене.[5]

На основу извештаја турских лекара у овој земљи је 46% болесника са Фурнијеовом гангреном боловало од шећерне болести. [6],  док друге студије као узрок болести наводе код око трећине болесника шећерну болест, алкохолизам или неухрањеност, а код преосталих 10% поремећај имунолошког система (имуносупресију) најчешће изазвану; хемотерапијом, стероидним хормонима, малигним туморима) [7]

  • Најчешћи узрочници Фурнијеове гангене су;
  • инфекције перианалних жлезда
  • запаљењенске болести црева (упала слепог црева, дивертикулитис дебелог црева итд)
  • малигне болести црева [8]
  • инфекције уринарног тракта и повреде уретера
  • кожне болести (гнојни хидроаденитис, трауме коже, опекотине, итд)[9]
  • компликације операција у аноректалном пределу
  • малигне болести других локализација,
  • СИДА, [10]
  • системски лупус еритематодес , [11]
  • кронова болест.
  • Најчешћи узрочници Фурнијеове гангрена према полу и узрасту су;[12]
  • Код мушкараца, примена уретралног катетера, протетске имплантати пениса, повреде пениса, генитални персинг, анални однос (повећава ризик настанка перианалне инфекције, због трауме ректума коју прати инфекција)
  • Код жена, септички абортус, персинг, инфекције вулве или апсцеси бартолинијева жлезде, хистеректомија и епизиотомија
  • Код деце, обрезањивање пениса, укљештење ингвиналних кила, омфалитис, уједи инсеката, повреде гениталија, нагњечење уретралним катетером, периректални апсцеси, системске инфекције, опекотине
  • Најчешћи предиспонирајућифактори су;
  • Шећерна болест (најчешћи узрок - у око 60% случајева) [13]
  • Енормна гојазност
  • Цироза јетре
  • Васкуларне болести карлице
  • Малигне болести
  • Високо-ризична понашања (на пример, алкохолизам, интравенска наркоманија)
  • Имуно супресија због системских болести или употребе стероида
  • Немогућности одржавања адекватне перианалне хигијене или дуготрајна употреба катетера, код параплегичара и других дуголежећих (непокретних) болесника.
  • Микроорганизми-изазивачи Фурнијерове гангрене

Микроорганизами изоловани у култури ране, болесника са Фурнијеовом гангреном, откривају код ове болести присуство полимикробне (мешовите) инфекције са просечно до 4 изолована узрочника по анализираном узорку.[14]

  • Ешерихија коли (лат. Escherichia coli), је доминантна бактерија међу аеробним бактеријама, а ту спадају и протеус, стафилококе, ентерококе (лат. Proteus, Staphylococcus, Enterococcus)...
  • Бактероиди (лат. Bacteroides), су доминантни међу анаеробним бактеријама, као и анаеробне стрептококе, псеудомонас, клебсиела и клостридија (лат. Streptococcus, Pseudomonas, Klebsiella, Clostridium)...[15][16]
  • Пеницилин-резистентни стафилококус ауреус (лат. Staphylococcus aureus) је у све већем броју присутан код фурнијерове гангрене.

Патофизиологија[уреди]

Фурнијеова гангрена је брзо напредујући облик некротизирајућег фасциитиса локализован у гениталном и перинеалном региону. Предиспонирајући чиниоци као што су шећерна болест, онколошке болести, имунолошки поремећаји хронични алкохолизм итд, су само неки од чинилаца који погодују даљем ширењу инфекције испод фасција, која може доспети до ингвиналне регије, бутине, па чак и трбушног зида.[17]

Инфекција ствара поткожну тромбозу крвних судова, која опет доводи до некрозе коже и поткожног ткива. У некротичном ткиву бактерије луче токсине и ензиме стварајући још повољније услове за њихово даље размножавање. Тромбоза локалних крвних судова смањује доток крви, што доводи до пада парцијалног притиска кисеоника и појаве хипоксије. Као последица хипоксије у ткивима су створени услови за раст факултативно анаеробних микроорганизама који произведе ензиме (лецитиназу и колагеназу), који изазивају „варење“ фасцијалне баријере, чиме подстичу брзо ширење инфекције.

Фасцијална некрозе и „варење“ ткива дејством ензима бактерија су главна обележја овог обољења.

Клиничка слика[уреди]

Стадијуми у развоју клиничке слике[уреди]

  • Болест обично почиње подмукло, са нападима свраба и нелагодношћу у пределу спољних гениталија, и продуженим перидом трајања (2-7 дана) са нејасним знацима и симптомима болести и грозницом.
  • Болесници се јављају лекару у просеку петог дана болести, због интензивног бола у подручју гениталија, што је понекад праћено и отоком коже у њиховој околини;
  • Следи појава прогресивног еритема (црвенила) коже гениталија и перинеалног предела са повећаним болом на додир, и појава системских симптоми као што су повишена температура, дрхтавица, тахикардија и хипотензија ;
  • Кожа изнад захваћене површине мења боју, која је тамна све до црна и праћена је поткожним крепитацијама;
  • У завршној фази болести јавља се класичне клиничка слике гангрене гениталија са обилном гнојном секрецијом, која може бити праћена престанком бола због некрозе нервних завршетака.

Знаци и симптоми болести[уреди]

  • Некроза (разарања) ткива у гениталном подручју
  • Бол
  • Смежуран (сунђераст) изглед коже
  • Изумирање коже
  • Бледило коже
  • Секреција гноја из гангренозног ткива
  • Грозница, повишена телесна температура, тахикардија, хипотензија
  • Слабост и малаксалост
  • Хиперемија (црвенило) гениталија
  • Гангренозни мирис
  • Оток (едем)гениталија

Лечење[уреди]

Фурнијеова гангрена се развија брзо и зато је са лечењем неопходно започети на почетку болести, када процес некрозе ткива може бити заустављен, уз опоравак и регенерацију, мањег или већег дела оштећеног ткива.

У лечењу фурнијеове гангрене примењују се три основна принципа;

1. Употреба антибиотика,; која успорава инфекцију и уништава бактерије.

2. Хируршка обрада ; која има за циљ да уклони заражено или мртво ткиво, и заустави ширење промена. Овај корак је веома важан јер спречава ширење инфекције у околна ткива и евентуалну ампутацију.

Лечење фурнијеове гангрене у барокомори

3. Хипербарична оксигенотерапија (ХБОТ); [18] применом 100% кисеоника под повишеним притиском (упросеку 2-2,5 бар-а). Хипербарична кисеоник се користи као адјувантна терапија у лечењу различитих болести, међу којима је и фурнијеова гангрена.

Повољан оксигенације у ткивима која се постиже применом хипероксије, побољшава се дејство механизама који у организму делују бактерицидно на многобројне бактерије. Посебно је значајна примена ХБОТ у лечењу инфекција код особа са анаеробном или мешовитим флором, (изузетно осетљивом на аеробне услове (хипероксију))

Висока концентрација кисеоника у крви (и до двадесет пута већа него при удисању нормобаричног кисеоника), која се постиже удисањем кисеоника под повишеним притиском у барокоморама, стимулишу ангиогенезу (стварање младих крвних судова) и ослобађање фактора раста макрофага ткива, чиме се помаже организму у спречавању крварења и убрзава процес зарастања ткива. Неколико студија показало је низак ниво нежељених ефеката уз истовремено високи ниво ефикасности ове врсте терапије.[19][20]

Применом наведених метода стопа преживљавања Фурнијеове гангрене је око 80%.

Референце[уреди]

  1. ^ Wilson B. Necrotizing fasciitis. Am Surg. Apr 1952;18(4):416-31.
  2. ^ Corman JM. Classic articles in colonic and rectal surgery. Dis Colon Rectum. 1988;31:984-8.
  3. ^ Ayumba BR, Magoha GA. Management of Fournier's gangrene at the Kenyatta National Hospital, Nairobi. East Afr Med J. Jun 1998;75(6):370-3.
  4. ^ Paty R, Smith AD. Gangrene and Fournier's gangrene. Urol Clin North Am. Feb 1992;19(1):149-62.
  5. ^ Clayton MD, Fowler JE Jr, Sharifi R, Pearl RK. Causes, presentation and survival of fifty-seven patients with necrotizing fasciitis of the male genitalia. Surg Gynecol Obstet. Jan 1990;170(1):49-55.
  6. ^ Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, Guloglu R, Zorba U, Cabioglu N, Baspinar I (2006). "Fournier's gangrene: risk factors and strategies for management". World J Surg 30 (9): 1750–4.Abstract , Приступљено 29. 4. 2013.
  7. ^ Tahmaz L, Erdemir F, Kibar Y, Cosar A, Yalcýn O (2006). "Fournier's gangrene: report of thirty-three cases and a review of the literature". Int J Urol 13 (7): 960–7. Abstract
  8. ^ Gamagami RA, Mostafavi M, Gamagami A, Lazorthes F. Fournier's gangrene: an unusual presentation for rectal carcinoma. Am J Gastroenterol. Apr 1998;93(4):657-8.
  9. ^ Mouraviev VB, Pautler SE, Hayman WP. Fournier's gangrene following penile self-injection with cocaine. Scand J Urol Nephrol. 2002;36(4):317-8.
  10. ^ Roca B, Cuñat E, Simón E. HIV infection presenting with Fournier's gangrene. Neth J Med. Oct 1998;53(4):168-71.
  11. ^ Kohagura K, Sesoko S, Tozawa M, et al. [A female case of Fournier's gangrene in a patient with lupus nephritis]. Nippon Jinzo Gakkai Shi.Jul 1998;40(5):354-8.
  12. ^ Michael T Marynowski, Andrew A Aronson Fournier Gangrene на emedicine.medscape.com, Приступљено 09/2009. ((en))
  13. ^ Rajbhandari SM, Wilson RM. Unusual infections in diabetes. Diabetes Res Clin Pract. Feb 1998;39(2):123-8
  14. ^ Mergenhagen SE, Thonard JC, Scherp HW. Studies on synergistic infections. I. Experimental infections with anaerobic streptococci. J Infect Dis. Jul-Aug 1958;103(1):33-44.
  15. ^ Goyette M. Group A streptococcal necrotizing fasciitis Fournier's gangrene--Quebec. Can Commun Dis Rep. Jul 1 1997;23(13):101-3.
  16. ^ Meleney FL. Hemolytic Streptococcus gangrene. Arch Surg. 1924;9:317-21.
  17. ^ Saiidy Hasham,, Paolo Matteucci,, Paul R W Stanley,, Nick B Hart, Necrotising fasciitis, Приступљено 09/2009. ((en))
  18. ^ HBOT Лечење некротизирајућих инфекција применом хипербаричне оксигенотерапије (ХБОТ), Приступљено 09/2009.((en))
  19. ^ Pizzorno R., Bonini F., Donelli A., Stubinski R., Medica M., Carmignani G. 1997. Hyperbaric oxygen therapy in the treatment of Fournier's disease in 11 male patients. J Urol 158 : 837-840.
  20. ^ Hollabaugh R.S. Jr, Dmochowski R.R., Hickerson W.L., Cox C.E. 1998. Fournier's gangrene : therapeutic impact of hyperbaric oxygen. Plast Reconstr Surg101 : 94-100.

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).