Хабзбурзи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Застава Хабзбуршке монархије
Први грб Хабзбурговаца

Хабзбург (множина: Хабзбурзи, Хабзбурговци; придјев: хабзбуршки; за припаднике те лозе користи се израз „Хабзбурговац“) била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабзбурговци су владали Аустријом (као војводе 1282-1453, надвојводе 1453—1804. и цареви 1804—1918), били су краљеви Шпаније (1516—1700) и цареви Светог римског царства више вијекова до 1806.

Њихово име потиче од швајцарског дворца Habichtsburg ("Јастребов дворац"), сједишта породице у 12. и 13. вијеку у мјесту Хабзбург. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273-1291, 1298-1308, 1438-1740. и 1745—1806).

Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.

Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице, мада је оваквих веза било мало у аустријској лози, а мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, насљедница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за Франца Стефана, лоренског војводу, па су њихови насљедници наставили хабзбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабзбург-Лорен.

Свето римско царство је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I реформисао власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Франц I.

Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц Први, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Мађарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорене, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тесина и Фурланије; кнез Бертхесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".

Аустријско царство је постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.

Аустријске војводе[уреди]

Цареви Светог римског царства[уреди]

Грб цара Светог римског царства

Кућа Хабзбург[уреди]

Грб Аустроугарске (аустријски део)

Напомена: Марија Терезија Аустријска, хабзбуршка насљедница и жена цара Франца I Стефана, владала је као надвојвоткиња Аустрије и краљица Хрватске, Угарске и Чешке од 1740. до 1780. године.

Кућа Хабзбург-Лорен (Лотарингија)[уреди]

Аустријски цареви из куће Хабзбург-Лорен[уреди]

Краљеви Угарске из куће Хабзбург и Хабзбург Лотариншки[уреди]

Грб Краљевине Угарске

Краљеви Шпаније из куће Хабзбург[уреди]

Краљевина Шпанија (пре 1700)

Краљеви Португала из куће Хабзбург[уреди]

Велике војводе Тоскане из куће Хабзбург-Лорен[уреди]

Војводе Модене из куће Хабзбург-Лорен[уреди]

Војвоткиња Парме из куће Хабзбург-Лорен[уреди]

Родослов[уреди]

Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог[уреди]

Албертинска линија[уреди]

Леополдска линија[уреди]

Шпанска линија[уреди]

Аустријанска линија[уреди]

Хабзбург-Лотариншка линија[уреди]

Спољашње везе[уреди]