Хабзбуршка Угарска
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Историја Мађарске |
|
|
| Порекло Мађара |
| Магна Хунгарија |
| Леведија |
| Етелкез |
| Краљевина Угарска |
| Краљевина Угарска (1000-1918) |
| Монголско-угарски сукоби |
| Османско-угарски сукоби |
| Мохачка битка (1526) |
| Мађарска под Османским царством (1541-1699) |
| Будимски пашалук |
| Хабзбуршка Угарска (1541-1700) |
| Мађарска револуција (1848) |
| Аустро-угарска нагодба (1867) |
| Аустроугарска |
| После 1918 |
| Мађарска Демократска Република (1918-1919) |
| Мађарска Совјетска Република (1919) |
| Мађарско-румунски рат (1919) |
| Тријанонски споразум (1920) |
| Краљевина Мађарска (1920-1946) |
| Народна Република Мађарска (1946-1989) |
| Мађарска револуција (1956) |
| Република Мађарска |
Хабзбуршка Угарска је назив за територије бивше средњовековне Краљевине Угарске, које су Хабзбурговци прикључили својој монархији на почетку османских освајања, а након Мохачке битке и инвазије на територију Угарске. Хабзбурговци су тада признати као угарски краљеви, а владали су Угарском од 1526. до 1918. године.
Садржај |
Статус [уреди]
Подручје Хабзбуршке Угарске је у почетку третирано као провинција Хабзбуршке монархије. Овај статус се одржао у периоду од 1541. до 1867. године, када Угарска постаје један од два самоуправна дела Монархије, која тада добија назив Аустроугарска.
Хабзбуршка Угарска је била саставни део Хабзбуршке монархије. Аустријски краљ је приликом доласка на престо, поред добијања многих других титула, такође био крунисан и као краљ Угарске. После пораза Османлија, појам Хабзбуршка Угарска је полако почео да излази из употребе и хабзбуршки владари су почели да добијају титуле краљеви Земаља круне Светог Стефана.
Територија [уреди]
Границе Хабзбуршке Угарске су се непрестално мењале и у почетку су обухватале следеће територије:
- на северу и истоку: данашњу Словачку, карпатску Рутенију, северне делове данашње Румније и источне делове данашње Мађарске (источни део данашње Северне Мађарске регије);
- на западу: Данашњи Бургенланд (аустријска провинција) и део данашње Мађарске (данашња Западна прекодунавска регија и западни део данашње Централне прекодунавске регије);
- на југу: део западне Хрватске, која је имала аутономију.
Током овог периода остатак територија којима је раније управљала средњовековна Краљевина Угарска је имао другачију судбину. Централне територије некадашњег краљевства су непосредно прикључене Османском царству, док је кнежевина Ердељ (Трансилванија) имала статус вазалне државе у саставу Османског царства. Подручје ове кнежевине је данас у саставу Румуније.
Историја [уреди]
У поређењу са средњовековном Угарском, Хабзбуршка Угарска је била мали део Хабзбуршке монархије и није имала утицаја, или га је имала веома мало у државном одлучивању. Аустријски цар је директно одлучивао о угарским финансијама, војсци, иностраним пословима и царске трупе су обезбеђивале границе.
Османско питање је још више поделило Аустрију и Угарску. Хабзбурговци су хтели да имају мир на границама и одржавају статус кво, док су Мађари хтели да истерају Османлије са осталих територија којима је некада управљала средњовековна Угарска. Увидевши свој подређени положај у монархији, многи Мађари су постали антихабзбуршки настројени, противили се аустријској владавини, аустријској војци и аустријском признавању османске власти над Ердељом. Побуњеници, који су живели у Хабзбуршкој Угарској, су се сматрали већим непријатељима од Османлија.
Друштвене прилике [уреди]
Реформатори су се ширили веома брзо, и већ почетком 17. века је остао веома мали број католика међу вишим сталежом. Петар Пазмањ (мађ. Péter Pázmány) је реорганизовао Римокатоличку цркву и преводио народ у протестанте. Реформација је довела до цепања католика (који су били присталице Хабзбурговаца) и протестаната који су развили јак национални идентитет и постали велики противници аустријске монархије. Такође се направио јаз између католичких богаташа и протестанских нижих племића.
