Хабзбуршка Угарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Угарска
Застава Угарске Грб Угарске
Застава Грб
Growth of Habsburg territories.jpg
Угарска у Хабзбуршкој монархији
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија
Главни град Братислава (1536), Пешта-Будим (1784)
Друштво
Званични језици латински, немачки, говорни језици: мађарски, румунски, словачки, хрватски, српски, русински
од 1867. године, званичан језик је мађарски
Религија Католицизам, Протестантизам, Православље
Владавина
Историјско доба Нови век
Оснивање 1526.
Престанак 1867. (1918.)
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска Земље круне Светог Стефана (Аустроугарска) Flag of Hungary (1867-1918).svg
[[Портал:]]
Овај чланак је део серије о
историји Мађарске, Аустрије, Словачке, Хрватске, Србије, Румуније, Украјине, Словеније:
Хабзбуршка Угарска 1572. године

Хабзбуршка Угарска је назив за територије бивше средњовековне Краљевине Угарске, које су Хабзбурговци прикључили својој монархији на почетку османских освајања, а након Мохачке битке и инвазије на територију Угарске. Хабзбурговци су тада признати као угарски краљеви, а владали су Угарском од 1526. до 1918. године.

Статус[уреди]

Подручје Хабзбуршке Угарске је у почетку третирано као провинција Хабзбуршке монархије. Овај статус се одржао у периоду од 1541. до 1867. године, када Угарска постаје један од два самоуправна дела Монархије, која тада добија назив Аустроугарска.

Хабзбуршка Угарска је била саставни део Хабзбуршке монархије. Аустријски краљ је приликом доласка на престо, поред добијања многих других титула, такође био крунисан и као краљ Угарске. После пораза Османлија, појам Хабзбуршка Угарска је полако почео да излази из употребе и хабзбуршки владари су почели да добијају титуле краљеви Земаља круне Светог Стефана.

Територија[уреди]

Границе Хабзбуршке Угарске су се непрестално мењале и у почетку су обухватале следеће територије:

Током овог периода остатак територија којима је раније управљала средњовековна Краљевина Угарска је имао другачију судбину. Централне територије некадашњег краљевства су непосредно прикључене Османском царству, док је кнежевина Ердељ (Трансилванија) имала статус вазалне државе у саставу Османског царства. Подручје ове кнежевине је данас у саставу Румуније.

Историја[уреди]

Аустроугарска у границама пре 1918. године

У поређењу са средњовековном Угарском, Хабзбуршка Угарска је била мали део Хабзбуршке монархије и није имала утицаја, или га је имала веома мало у државном одлучивању. Аустријски цар је директно одлучивао о угарским финансијама, војсци, иностраним пословима и царске трупе су обезбеђивале границе.

Османско питање је још више поделило Аустрију и Угарску. Хабзбурговци су хтели да имају мир на границама и одржавају статус кво, док су Мађари хтели да истерају Османлије са осталих територија којима је некада управљала средњовековна Угарска. Увидевши свој подређени положај у монархији, многи Мађари су постали антихабзбуршки настројени, противили се аустријској владавини, аустријској војци и аустријском признавању османске власти над Ердељом. Побуњеници, који су живели у Хабзбуршкој Угарској, су се сматрали већим непријатељима од Османлија.

Друштвене прилике[уреди]

Реформатори су се ширили веома брзо, и већ почетком 17. века је остао веома мали број католика међу вишим сталежом. Петар Пазмањ (мађ. Péter Pázmány) је реорганизовао Римокатоличку цркву и преводио народ у протестанте. Реформација је довела до цепања католика (који су били присталице Хабзбурговаца) и протестаната који су развили јак национални идентитет и постали велики противници аустријске монархије. Такође се направио јаз између католичких богаташа и протестанских нижих племића.