Хазари
Хазари су били турска номадска племена који су живели уз обале реке Волге.
Садржај |
Историја [уреди]
Овај стари турски народ се у 2. веку раширио по северним деловима Кавказа а касније заузео подручја доње Волге. Поновно се као јака сила појављују у 7. веку да би се већ од 8. до 10. века њихово царство простирало све од обала Црног мора и Каспијског језера до Урала а и даље на запад до Кијева. Главни град Итил, постаје велико трговачко средиште. Освојили су земље поволшких Бугара и Урал и насилно ударили данак Источним Словенима.
Недуго после су заратили са Арапима, Персијанцима и Јерменима. Хазари се нису уплитали у религију покорених племена и народа, религиозна слобода на освојеним територијама је била потпуна. Неки извори наводе да су у 8. веку поједина хазарска племена преузела јудаизам (највише племенско племство) а наводе се и примери да је међу њима у 9. веку било и хришћана.
Кабарска побуна и спајање са мађарским племенима [уреди]
 Овај чланак је део серије о |
| Средњи вијек |
| Модерно доба |
| Категорија: Историја Русије |
У 9. веку, по извештају Константина VII Порфирогенита, група од три хазарска племена, Кабари, се побунила против хазарске централне власти. Разлог побуне је по неким изворима[1], била верска несугласица. После ратног сукоба и пораза Кабари су се придружили Мађарима и њиховој федерацији од седам мађарских племена.
Крајем 9. века Хазари су напали Печењезе који су их угрожавали. Печењези су били приморани да се повуку западније где су дошли у сукоб са тамошњим мађарским племенима. Печењези су успели да истисну Мађаре из Донско-Дњепарског базена. Под вођством Леведа а касније Арпада, Мађари крећу према Панонској низији и остављају празан простор у Хазарском царству.
Хазари су у 10. веку ушли у савез са Византијом где су се истакли у борбама против Арапа. Године 965. војвода од Кијева, Свјатослав, је потукао Хазаре и њихово царство је пропало.
Поједина хазарска племена су наставила живети ван бившег хазарског царства и утопила се у народе нових држава.
Опис народа [уреди]
Хазари су били степски ратници: на коњима, наоружани копљем, луком и стрелом, сабљом уобичајеним за степу а имали су и неку врсту секире. Сами су себе у борбама штитили примитивним кожним оклопима. Њихова утврђења у којима су живели су била чврста и већином изграђена од камена. Тврђава у Саркелу, изграђена од цигала показује Византијаски утицај, уз чију помоћ су је и саградили.
Референце [уреди]
- ^ Артамонов, Михаил Илларионович је вршио ова истраживања
Спољашње везе [уреди]
