Халкида
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 38° 28′ СГ Ш, 23° 26′ ИГД
| Халкида, Халкис, Калкис Χαλκίδα |
|
|---|---|
| Периферија (περιφέρεια) |
Средишња Грчка |
| Префектура (νομός) |
Еубеја |
| Географске координате | 38.466667° С, 23.6° И |
| Надморска висина | 0-5 m |
| Становништво | 53.584 (2001) |
| Површина | 30,8 km² |
| Густина насељености | 1.740/km² |
| Поштански фах | 341 00 |
| Обласна ознака | 22210 |
| Ауто ознака | ΧΑ; 38° 28′ 0″ N, 23° 36′ 0″ E |
Халкида или Халкис или Калкис (гр: Χαλκίδα) је управно средиште префектуре Еубеја, периферије Средишња Грчка. То је један од најважнијих и највећих градова у подручју Грчке северно до Атине. Такође, град спада међу 5 највећих градова на грчким острвима.
[уреди] Положај
Халкида се развила на стратешки важном месту, где је најлакша веза са копно - на западној обали острва Еубеја, на месту где је острво најближе копну, а прелаз између њега и копна, тзв. Еврипијев пролаз, најужи (чак и до 35 m). Данас је пролаз премошћен на два места, па се обод града проширио и на копно, односно другу префектуру Беотију.
[уреди] Историја
Град Халкида се помиње као Халкис још у Илијади. На подручју града откривени су и гробови из Микенског раздобља. Град се нарочито развио током старогрчког раздобља, када су грчки колонисти града основали бројне колоније на Сицилији. Колоније су богато помагале матицу током овог раздобља, па је град имао важну улогу у току овог дела историје. Халкис је задржао значај и током хеленистичког периода, као тврђава коју су Македонци изградили у циљу надгледања средишње Грчке.
Халкис се показао као веома важан град, пошто је био дуго тврђава за надгледање шире околине - прво у време [стари Рим[|Римљана]], а затив у оквиру Византије. 1470. г. град је пао под османлијску власт и постао седиште паше. 1688. г. град је успешно одбио тежак напад Млечана.
Град је постао део савремен грчке државе 1830. г., крајем 19. в. постао је седиште данашње префектуре. У то време град брзо напредује - 1894. г. десио се велики земљотрес, после кога је изграђен савремени град, 1904. г. град је добио железничку везу са Атином и Солуном.
