Хал у Тиролу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хал у Тиролу
нем. Hall in Tirol

Stadtplatz Hall in Tirol.jpg
Хал у Тиролу - главни трг са градском црквом

Грб
Основни подаци
Држава Застава Аустрије Аустрија
Покрајина Тирол
Становништво
Становништво 12.517 (2010. год.)
Густина становништва 2259 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°16′00″N 11°30′00″E / 47.283333, 11.5
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 574 м
Површина 5,54 км²
Хал у Тиролу на мапи Аустрије
{{{alt}}}
Хал у Тиролу
Хал у Тиролу на мапи Аустрије
Остали подаци
Веб-страна www.hall-in-tirol.at


Координате: 47° 16′ 60" СГШ, 11° 30′ 00" ИГД
Хал у Тиролу (нем. Hall in Tirol) је град у западној Аустрији, у покрајини Тирол и у оквиру округа Инзбрук-Земља.

Природне одлике[уреди]

Град је смештен 490 км западно од Беча и 12 километара западно од Инзбрука, главног града Тирола. Стога је насеље данас предграђе Инзбрука.

Град Хал у Тиролу се сместио у долини реке Ин, „жиле куцавице“ Тирола. Изнад града се стрмо издижу Алпи. Надморска висина града је око 570 метара

Историја[уреди]

Његов просперитет био је заснован експлоатацији соли, која је отпочела још у 13.-ом вијеку. Захваљујући томе и могућностима њеног лаког извоза ријеком Ин, Хал је био дуго времена највећи трчовачки центар овог дијела Тирола. Иако су још Римљани вршили експлоатацију соли, за ово богаство се није знало све до 1275.год. када је једна случајност помогла да се поново открију налазишта. Према народном предању, ловци витеза Николауса фон Рорбахаговорили су своме господару о великом богаству у дивљачи долине Хал . Да би се у то увјерио, витез је и сам кренуо у лов и једном приликом приметио како дивљач лиже стијену. Одмах је наредио да се почне са вађењем соли. Тиме је отпочело "златно доба" Хала, који је и данас значајан рударско-индустријски центар. Почев од 15.-ог вијека хал је посједовао монополско право превоза жита ријеком Ин. касније се овдје развило и путничко пристаниште, у коме су се укрцавали "трговци и службеници, занатлије и уопште народни људи који су се из Тирола враћали у Беч". Пловидба је обично трајала 6-7 дана. Чак су постојали и луксузни бродови цара, надвојвода и војвода, салцбуршког епископа и др. Од 1595-1600. године у халу су укрцаване трупе које су специјалним бродовима, званим "Клахзилен" пребациване низводно за борбу против Турака. Стари амблем овог града јесте "Кула новца", утврђени замак који се убраја у најљепше тиролске грађевине те врсте. Он је истовремено вјеран одраз некадашљег просперитета хала. Од 1567. године служио је као ковница новца у којој је израђивана метална Монета звана "Sardwirtszwanziger". Сем по оваквим споменицима, Хал је надалеко познат по свом тргу Unter Stadtplatz, јединственој архитектонској цјелини састављеној од уједначених троспратних и четвороспратних кућа обогаћене буржоазије, које су трансформисане, односно украшене дивним балконима, извијеним ивицама кровова, орнаментима и другим детаљима из барокне епохе.

Становништво[уреди]

У граду данас живи око 13.000 становника. Последњих деценија број становника града се повећава.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хал у Тиролу