Хамдија Поздерац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Text document with red question mark.svg Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.
ХАМДИЈА ПОЗДРЕАЦ
Хамдија Поздерац
Хамдија Поздерац
Датум рођења 15. јануар 1924.
Место рођења Цазин, Застава Савезне Републике Југославије Краљевина СХС
Датум смрти 7. април 1988. (64 год.)
Место смрти Сарајево, СР Босна и Херцеговина,
Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФР Југославија
Професија друштвено-политички радник

Члан КПЈ од 1943.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција Председник Председништва СР БиХ
Мандат 19711974.
Претходник Џемал Биједић
Наследник Ратко Дугоњић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске заставе
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924Сарајево, СР Босна и Херцеговина, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Биографија [уреди]

Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).

У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1942. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.

После ослобођења Југославије, обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.

Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.

Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.

Литература [уреди]

Партизанска споменица 1941. Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.