Хамураби
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
Хамураби (1792. п. н. е. — 1750. п. н. е.) је седми владар Аморитске династије старог Вавилона. Његово име везује се за голему стелу у камену на којој је записан „Хамурабијев законик“ - до скора сматран првим правним писаним закоником у историји.
На престо долази 1760. п. н. е.. Његова владавина обележена је бриљантном дипломацијом као и вештим војним победама. Ујединио је расцепкана краљевства од Персијског залива до реке Хабур, и од Еуфрата до Средоземног мора. Победио је главног противника Рим-Сина, као и краљеве Елама, Марија и Ешноуна. Лично је водио и надгледао копање канала за наводњавање јер је схватао важност тих радова за напредак краљевства. Увео је ред у јавну администрацију и вратио дигнитет државних службеника. Као верски вођа, постављањем бога Мардука као главног бога вавилонског пантеона започиње еру монотеизма.
Хамураби је владао у Вавилону и Вавилонском царству од 1792. п. н. е. до своје смрти 1750. п. н. е. Проширио је Вавилон тако што је прво освајао градове на југу, пре него што је освојио скору читаву Месопотамију.
Након смрти Хамурабија, Вавилонско царство је пало.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
