Хангул

Из Википедије, слободне енциклопедије
Реч „хангул“ написана хангулом

Хангул или корејско писмо (кор. 한글, 조선글) је писмо којим се пише на Корејском полуострву, односно у Северној и Јужној Кореји.

Историја[уреди]

Писмо је настало средином 15. века за време корејског краља Сејонга Великога. До тада су Корејци користили кинеско писмо, које је било превише компликовано за обични народ па су читати и писати знали само припадници племства, и то углавном мушкарци. Већина Корејаца била је готово неписмена пре увођења хангула. Писмо је осмишљено тако да га сви могу лако научити. У документу, који је пратио настанак хангула, писало је да ће мудрац научити хангул већ исто јутро, а глупом ће требати десет дана. Неки конфучијски учењаци сматрали су да је кинеско писмо једино право и гледали су на хангул као на претњу. Међутим, он је био веома добро прихваћен, поготово међу женама и писцима белетристике. Тако је добро послужио за ширење информација међу народом, да га је параноидни корејски краљ Јеонсангзн забранио 1504. године. У каснијим вековина, хангул је поновно заживео и удомаћио се. Тек 1894. постао је службено писмо у државним документима, 1895. ушао је у школе, а 1896. почеле су излазити прве двојезичне новине на хангулу и енглеском језику. Када је Јапан анексирао Кореју 1910, јапански језик постао је службени, а хангул се наставио користити. Ортографија је деломично уређена 1912. године, а потпуно 1946. након успостављања независности. Кинеско писмо се све мање користило. Корејци настоје проширити коришћење хангула у Азији. Ван Кореје, почео се користити и на делу индонежанског острва Сулавесија од 2009. године.

Хангул абецеда[уреди]

Знакови хангул абецеде зову се јамо. „Ја“ значи слово, а „мо“ значи мајка. Постоји 51 јамо, од којих су 24 еквивалентни словима латиничног писма, а остали су спој два или више слова. Од 24 једноставна јама, 14 су сугласници, а 10 самогласници. Лингвисти хвале хангул због дизајна знакова. Облик јама је у складу са фонемима које представљају. Облик сугласника је настао на основу облика уста и језика док се изговара то слово, а самогласници се састоје од водоравних и усправних црта и лако се разликују од сугласника.

Спољашње везе[уреди]