Ханза-Бранденбург D.I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ханза-Бранденбург D.I
Hansa Brandenburg D.I.jpg

Ханза-Бранденбург D.I

Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла Застава Аустроугарске Аустроугарска
Произвођач Застава Немачке Немачка Ханса Бранденбург,

Застава Аустроугарске Аустроугарска Феникс Фабрика Авиона (нем. Phönix Flugzeugwerke)

Први лет 1916.
Димензије
Дужина 6,35 m
Размах крила 8,51 m
Висина 2,79 m
Површина крила 22,40 m²
Маса
Празан 671 kg
Нормална полетна 917 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Аустро-Даимлер
Снага 1 x 117 kW
Перформансе
Брзина крстарења 165 km/h
Макс. брзина на Hopt 187 km/h
Плафон лета 5000 m
Портал:Ваздухопловство

Ханза-Бранденбург D.I/Hanza-Brandenburg D.I (нем. Hansa-Brandenburg D.I) је ловачки авион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1916. године. [1]

Пројектовање и развој[уреди]

Немачки и аустроугарски авиони пред и за време Првог светског рата си били разврстани у неколико категорија[2] које су биле саставни део ознаке авиона. Наиме, ознака авиона се састојала од назива произвођача (на пр. Албартос, ОЕФФАГ, УФАГ, Ханса Бранденбург), категорије (словна ознака на пр.B, C, D) и типа авиона (бројна ознака римски број I, II, III). Класификација авиона војног ваздухопловства је имала следеће ознаке:

  • A - Једнокрилац двосед обично ненаоружан школски авион,
  • B - Двокрилац двосед старији тип са снагом мотора до 110 kW/(150 KS),
  • C - Двокрилац двосед новији тип са снагом мотора до 120 kW/(160 KS),
  • D - Двокрилац једносед - борбени авион,
  • E - Једнокрилац једносед - борбени авион типа ФОКЕР,
  • F - Двокрилац снаге мотора 260kW/(350 KS) - извиђач дугог домета,
  • G - Двокрилац двомоторни - велики авион,
  • H - Двокрилац вишемоторни - транспортни авион.

За време док је радио за фирму Ханса Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио неколико типова авиона Ханса Бранденбург. Авион Ханса Бранденбург D.I је ловачки двокрилни једномоторни авион. Био је главни ослонац ловачких снага аустроугарског РВ од јесени 1916. до средине 1917., на италијанском, руском и балканском ратишту. Иако је имао лоше управљачке и маневарске способности авион је служио до краја рата. Произведен је у свега 122 примерка. На основу овог авиона у аустријској фабрици авиона Феникс (нем. Phönix Flugzeugwerke) су развијени бољи авиони који су носили ознаке Феникс D.I, D.II и D.III.

Технички опис[уреди]

Авион Ханса Бранденбург D.I је једномоторни двокрилни једноседи авиони. Авиони су потпуно дрвене конструкције труп је обложен шперплочама, а крила су пресвучена платном а предњи део трупа на кога је причвршћен шесто цилиндарски линијски мотор Аусро-Даимлер снаге 160 KS који је обложен лимом. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика, био је доста дубок па је авион изгледао здепаст у односу на авионе који су се тада производили. Крила су четвртастог облика са упорница у облику слова X гледано са сваке стране (спреда и са стране) па је авион према томе добио популаран назив „паук“. Горња и доња крила су истих димензија. Крилца има само на горњим крилима. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови са фелнама а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка[3][4] .

Наоружање[уреди]

Наоружање авиона: Ханза-Бранденбург D.I
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 Шварцлозе
Калибар 8 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење[уреди]

На бази авиона Ханса Бранденбург D.I који се по лиценци производио у аустријској фирми „Феникс“ (нем. Phönix Flugzeugwerke) инжењери ове фирме Л. Кирсте и Е. Шпарман су направили три авиона ове врсте Феникс D.I (нем. Phönix D.I) са мотором Хиеро 200 KS (произведено 120 примерака); нешто лакша измењена верзија Феникс D.II (нем. Phönix D.II) са мотором Хиеро 200 KS (произведено 26 примерака); Феникс D.IIа (нем. Phönix D.IIа) са појачаним мотором Хиеро 230 KS (произведено 48 примерака); и последња развијена верзија је била Феникс D.III (нем. Phönix D.III) са мотором Хиеро 230 KS (произведено 26 примерака).[5][6] У конструктивном погледу ови авиони су се од оригинала разликовали у томе што су уместо „паук“ или „звезда“ упорница између крила имали по пар упорница са сваке стране затегнуте челичним сајлама. Вертикални стабилизатор и кормило правца ових авиона је било веће па је захваљујући тим изменама летне карактеристике авиона Феникс D.I; D.II и D.III биле боље од оригинала авиона Ханса Бранденбург D.I. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови конструкције као у бицикла а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка. Шведска је после рата купила 17 авиона Феникс D.III и сама произвела 10 примерака ових авиона.[7] Након распада Аустроугарске монархије авиони затечени на територијама новонасталих држава су коришћени у њиховим ваздухопловствима.

Коришћење авиона Ханса Бранденбург D.I у ваздухопловству Краљевине СХС/Југославије[уреди]

Заплењени ловци Феникс D.I, Феникс D.II и Феникс D.IIа су летели у ваздухопловству Краљевине СХС. Тачан број није утврђен али се процењује да их је било око десет. Два D.I су после рата коришћени у Словенији, у Новом Саду су се налазило бар два D.II и један D.IIа а пет авиона D.I и D.IIа који су припадали морнаричком ваздухопловству Аустроугарске заробљено је у Игалу. Авиони овог типа су углавном коришћени за обуку и тренажу пилота ловаца на новосадском аеродрому све до 1925. године.[5]

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Hansa-Brandenburg Hansa- Brandenburg D.I“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 16. 7. 2010.. 
  2. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на ((de))). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
  3. ^ Hansa-Brandenburg D.I (Type KD) Fighter (((en))). www.militaryfactory.com.
  4. ^ Hansa-Brandenburg Hansa- Brandenburg D.I (((ru))). Уголок неба. 2004.
  5. ^ а б Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  6. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на ((de))). ISBN 3-8068-0391-9.
  7. ^ Phonix D.I / D.II / D.III 1917 (((en))). www.aviastar.org.

Литература[уреди]

  • Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“ (на ((de))). Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 410. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 224. ISBN 3-900310-46-7. 
  • Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) (на ((de))). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) (на ((de))). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.. 
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X. 

Спољашње везе[уреди]