Ханза Бранденбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мали Бранденбург (Б1)
Hansa-Brandenburg B.I, Budapest (2).jpg

Авион Ханза-Бранденбург B.I у будимпештанском музеју

Опште
Намена школски
Посада 2
Произвођач Застава Немачке Немачка Ханза Бранденбург,

Застава Аустроугарске Аустроугарска Феникс Фабрика Авиона (нем. Phönix Flugzeugwerke), УФАГ, и
Застава Југославије Југославија Икарус и Рогожарски

Први лет 1914
Почетак производње 1915
Димензије
Дужина 8,50 m
Размах крила 12,173 m
Висина 2,926 m
Површина крила 29,15 m²
Маса
Празан 680 kg
Нормална полетна 960 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Мерцедес(Mercedes D II)/(Daimler D II)
Снага 73,5 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 108 km/h
Макс. брзина на H=0 120 km/h
Долет 350 km
Плафон лета 3.500 m
Портал:Ваздухопловство
Чехословачки авион Aero Ae-01 лиценца Ханза-Бранденбург B.I
Југословенски авион Рогожарски СБ лиценца Ханза-Бранденбург C.I
Авион Ханза-Бранденбург C.I
Авион Ханза-Бранденбург C.I производње UFAG из Будимпеште
Мотор Mercedes D II уграђен на авионе Ханза-Бранденбург

Ханза Бранденбург (нем. Hansa-Brandenburg) је серија борбених немачких авиона из Првог светског рата које је производила фирма Ханза Бранденбург (нем. Hansa-Brandenburg Flugzeugfabrik) из Бриста ан дер Хафелу (нем. Briest an der Havel) и Хамбурга.

Пројектовање и развој[уреди]

Немачки и аустроугарски авиони пред и за време Првог светског рата си били разврстани у неколико категорија[1] које су биле саставни део ознаке авиона. Наиме, ознака авиона се састојала од назива произвођача (на пр. Албартос, ОЕФФАГ, УФАГ, Ханза Бранденбург), категорије (словна ознака на пр.B, C, D) и типа авиона (бројна ознака римски број I, II, III). Класификација авиона војног ваздухопловства је имала следеће ознаке:

  • A - Једнокрилац двосед обично ненаоружан школски авион,
  • B - Двокрилац двосед старији тип са снагом мотора до 110 kW/(150 KS),
  • C - Двокрилац двосед новији тип са снагом мотора до 120 kW/(160 KS),
  • D - Двокрилац једносед - борбени авион,
  • E - Једнокрилац једносед - борбени авион типа ФОКЕР,
  • F - Двокрилац снаге мотора 260kW/(350 KS) - извиђач дугог домета,
  • G - Двокрилац двомоторни - велики авион,
  • H - Двокрилац вишемоторни - транспортни авион.

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио неколико типова авиона Ханза Бранденбург. Прототип Ханза Бранденбург B.I је конструисан у току 1914. године а Ханза Бранденбург C.I 1916. године. Авион Ханза Бранденбург B.I је био намењен основној обуци пилота, извиђачким задацима и курирским пословима, док је Ханза Бранденбург C.I поред ових био коришћен и за бомбардерске задатке. У току Првог светског рата авиони типа Бранденбург су произвођени у Немачкој у Ханза Бранденбург, затим у Аустрији Феникс Фабрика Авиона и Фабрика авиона из Фишаменда (нем. Fischamend) и у Мађарској у УФАГ-у.

На крају Првог светског рата у земљама које су настале распадом Аустроугарског царства као што су Мађарска, Пољска, Чехословачка и Румунија настављено је коришћење а затим и производња авиона типа Бранденбург. Исто се десило и код нас. Прво је формиран Техничко конструкциони биро у кога су ушли инжењери Ј. Микл, Р. Физир, Н. Жученко и Б. Несторов. Задатак овог бироа је био да на основу узорака, формира техничку документацију проверених аустроугарских школских авиона Бранденбург B.I и C.I. Формирање документације ових авиона није се свело на буквално снимање постојећих модела него садржао и иновативну компоненту тако да су се касније произведене југословенске копије авиона Бранденбург разликовале од оригинала. Од 1923. године па надаље на основу те документације предузеће Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Земуна су произвеле укупно 90 авиона оба типа.

Авион Ханза Бранденбург B.I се у нас популарно звао „Мали Бранденбург“ а у литератури се још за њега могу наћи називи као ШБ (школски Бранденбург) или ШБ-1 (Школски Бранденбург 1). Авион Ханза Бранденбург C.I је зван „Средњи Бранденбург“ а у литератури се још за њега могу наћи називи као Сб (Средњи Бранденбург) или СБ-1 (Средњи Бранденбург 1). Техничку документацију ових авиона Министарство Војске и Морнарице (МВиМ) је бесплатно уступило произвођачима авиона што је на почетку њиховог рада била непроцењива помоћ овим предузећима. Ханза Бранденбург B.I или Мали Бранденбург ШБ-1 је први авион произведен у домаћим фабрикама авиона.[2], зато је од изузетног значаја за развој нашег ваздухопловства и ваздухопловне индустрије у нас[3]

Технички опис[уреди]

Авиони Ханза Бранденбург B.I и C.I su једномоторни двокрилни двоседи авиони. Авиони су потпуно дрвене конструкције труп је обложен шперплочама, а крила су пресвучена платном а предњи део трупа на кога је причвршћен линијски мотор је обложен лимом. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика. Крила су четвртастог облика са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних ужади. Крилца има само на горњим крилима. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови конструкције као у бицикла а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка.

Оперативно коришћење[уреди]

Авиони Бранденбург B.I и C.I су коришћени у Војном ваздухопловству Краљевине СХС од 1918. године 1930. године и то као школски авиони за основну (Бранденбург B.I) и прелазну (Бранденбург C.I) обуку војних пилота.[4] Мали Бранденбург (B.I) лети у војним пилотским школама до 1926. године када их у тој улози замењују Арно HD-320 произведених у земунском Змају. Неки од ислужених авиона B.I се још известан број година користи за споредне намене а део се уступа Аероклубу за обуку цивилних пилота. Коришћење Средњег Бранденбурга (C.I) за прелазну обуку војних пилота траје нешто дуже до 1930., када их у тој улози замењују авиони Физир, прво Мајбах и Лорен а затим Физир ФП-2. Авиони Средњи Бранденбург после војне службе су уступани Аероклубу, добијали цивилне регистрације и служили за тренажу спортских и резервних пилота.[5]

Особине авиона Бранденбург[уреди]

Опште карактеристике[уреди]

Авион Ханза Бранденбург B.I Ханза Бранденбург C.I
Наш назив Мали Бранденбург Средњи Бранденбург
Мотор 1 x 73,5 kW Мерцедес 1 x 117/136 kW Дајмлер
Елиса двокрака дрвена двокрака дрвена
Размах крила 12,173 m 12,25 m
Површина крила 29,15 m² 29,15 m²
Дужина авиона 8,50 m 8,50 m
Висина авиона 2,926 m 3,32 m
Тежина празног авиона 680 kg 760 kg
Тежина пуног авиона 960 kg 1.310 kg
Посада 2 члана 2 члана
Стајни трап Фиксан Фиксан

Перформансе[уреди]

Авион Ханза Бранденбург B.I Ханза Бранденбург C.I
Наш назив Мали Бранденбург Средњи Бранденбург
Максимална брзина 120 km/h 140 km/h
Путна брзина 108 km/h 112 km/h
Највећи долет 350 km 350 km
Плафон лета 3.500 m 5.800 m
Брзина пењања на 2000m 255 m/min 260 m/min

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Brandenburg CI.svg

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на ((de))). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
  2. ^ „Први ероплан израђен у Београду“ (на ((sr))). Политика 11. маја 1925. страна 4 Приступљено 24. 7. 2010.. 
  3. ^ Нешић, М. (1999.). „Први београдски авион“. Аеромагазин бр.20. ISSN:.
  4. ^ Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  5. ^ „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia“ (на ((en))). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU Приступљено 6. 6. 2010.. 

Литература[уреди]

  • Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999) (на ((sr))). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Heeresflugzeuge der k.u.k Luftschifferabteilung bzw. der k.u.k. Fligerkompanien von 1909 - 1918“ (на ((de))). Österreichs Luftfahrzeuge-Gеschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 320,321. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) (на ((de))). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) (на ((de))). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.. 
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Нешић, Мирољуб (јун/јул 2000.). Архива. „Први београдски авион“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) бр.20: 34. ISSN:1450-6068. 
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.. 
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189. 

Спољашње везе[уреди]