Ханс Кристијан Ерстед
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ханс Кристијан Ерстед | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 14. август 1777. |
| Место рођења | Рудкебинг |
| Датум смрти | 9. март 1851. |
| Место смрти | Копенхаген |
| Рад | |
Ханс Кристијан Ерстед (дан. Hans Christian Ørsted; Рудкебинг, 14. август 1777 — Копенхаген, 9. март 1851) је био дански физичар и хемичар, који је био под утицајем Имануела Канта. Године 1820. је открио однос између електрицитета и магнетизма у врло једноставном експерименту. Демонстрирао је да жица кроз коју протиче струја може да одбије намагнетисану иглу компаса. Ерстед није понудио никакво задовољавајуће објашњење овог феномена, нити је представио феномен у математичким оквирима.
Ерстед није био први које је открио да су електрицитет и магнетизам повезани. Њему је претходило откриће које је 18 година раније начинио Италијан, Ђан Доменико Ромањози. Белешка о Ромањозијевом открићу је објављена 1802. у италијанским новинама, али ју је научна јавност превидела.
1825. је значајно допринео хемији, по први пут произвевши алуминијум.
CGS јединица за магнетну индукцију (ерстед) је названа по њему у част његових доприноса на пољу електромагнетизма.