Ханс Франк
| Ханс Франк | |
 Ханс Франк |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 23. јун 1900. |
| Место рођења | Карлсруе (Немачко царство) |
| Датум смрти | 16. октобар 1946. |
| Место смрти | Нирнберг (Немачка) |
уреди  |
|
Ханс Михаел Франк (нем. Hans Michael Frank; Карлсруе, 23. јун 1900 — Нирнберг, 16. октобар 1946) је био један од оптуженика на суду у Нирнбергу.
По занимању је био адвокат, а најпознатији је као начелник Генералног губернаторства у окупираној Пољској. Године 1919. приступио је Немачкој радничкој странци, а 1927. НСДАП. Брзо се успињао на политичкој лествици и био је лични саветник Хитлера. Био је и посланик у Рајхстагу.
Садржај |
Ратна каријера[уреди]
Септембра 1939, Франк је постављен за шефа администрације Герда Рундштета у Генералном губернаторству. Од 26. октобра 1939, након инвазије на Пољску, Франк је био генерални гувернер Генералног губернаторства окупираних пољских територија (Generalgouverneur für die besetzten polnischen Gebiete), што се односило на оне области пољске које нису директно припојене Немачкој (око 90.000 km² од 170.000 km² које су припале Немачкој). Добио је СС чин Обергрупенфирер.
Једна од првих активности које је спровео као начелник Генералног губернаторства је била АБ-акција, усмерена ка уништењу пољске културе. Франк је надгледао сегрегацију Јевреја у гета и коришћење пољских цивила за принудни и обавезни рад. 1942. године је изгубио позиције на власти изван Губернаторства након што је изнервирао Хитлера серијом говора у Берлину, Бечу, Хајделбергу, и Минхену, а такође и као део борбе за превласт са Фридрихом Вилхелмом Кригером, државним секретаром за безбедност — шефом СС и полиције у Губернаторству. Кригера је на крају заменио Вилхелм Копе.
Франк је касније тврдио да је истребљење Јевреја у потпуности контролисао Хајнрих Химлер и СС а да он није био свестан постојања логора смрти у Генералном губернаторству све до почетка 1944. Током сведочења у Нирнбергу, Франк је тврдио да је у 14 наврата Хитлеру слао своју оставку, али Хитлер их није прихватио. Франк је побегао из генералног губернаторства у јануару 1945, услед примицања Црвене армије.
Суђење[уреди]
После рата осуђен је за убиства милиона Пољака и пољских Јевреја. Пресуда му је била смртна казна вешањем. Последње речи пред вешање су му биле: Захвалан сам на љубазном третману током мог заточеништва и молим Бога да ме милостиво прими.
Цитати[уреди]
1940. у интервјуу за Фолкишер беобахтер:
| “ | У Прагу, су постављени велики црвени постери на којима пише како је седам Чеха данас убијено. Помислих: 'Када бих ја морао да постављам постер за сваких седам убијених Пољака, све шуме Пољске не би биле довољне за производњу папира.' [1] | ” |
Извори[уреди]
- ^ Датум објављивања је 6. јун 1940. Цитирано у Davies, N. (2003) Rising '44. Macmillan, London. p.84 ISBN 978-0-333-90568-5. Незнатно другачији превод је дат у Czapski, J. (1987). The Inhuman Land. London: Polish Cultural Foundation, p.306. ISBN 978-0-85065-164-5: Тема је била широко дистрибуисана прокламација у Чехословачкој, која је најављивала егзекуцију седам чешких студената. Ево шта је он рекао: 'Када бих ја морао да наредим дистрибуцију постера која најављује догађај сваки пут кад наредим стрељање седам Пољака, не би било довољно стабала у пољским шумама да се направи потребан папир.'
Спољашње везе[уреди]
| Осуђени на смрт: | Мартин Борман · Ханс Франк · Вилхелм Фрик · Херман Геринг · Алфред Јодл · Ернст Калтенбрунер · Вилхелм Кајтел · Јоахим фон Рибентроп · Алфред Розенберг · Фриц Зокел · Артур Зајс-Инкварт · Јулиус Штрајхер |
| Затворени: | Карл Дениц · Валтер Функ · Рудолф Хес · Константин фон Нојрат · Ерих Редер · Балдур фон Ширах · Алберт Шпер |
| Ослобођени оптужбе: | Густав Круп фон Болен унд Халбах · Ханс Фриче · Франц фон Папен · Хјалмар Шахт |
| Извршили самоубиство: | Роберт Лај |
