Хаплогрупа I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ово је чланак о патрилинеарној (Y-ДНК) хаплогрупи. За податке о истоименој матрилинеарној хаплогрупи, погледати чланак: Хаплогрупа I (mtDNA).
Распрострањеност Хаплогрупе I

Хаплогрупа I ili Y-ДНК хаплогрупа I је једна од хаплогрупа у људској генетици.

Заступљеност[уреди]

Ово је појединачно најзаступљенија хаплогрупа међу Србима,[1] са процентом од 40-45%, док је у Херцеговини заступљена са 64%.

Државе међу чијим је становништвом ово појединачно најзаступљенија хаплогрупа су: Србија (38%), Црна Гора (40%), Хрватска (43%), Босна и Херцеговина (43%), Македонија (28%), Бугарска (37%) и Шведска (42%).[2]

Поред тога, државе у којима је ова хаплогрупа заступљена у значајној мери (са преко 20%), иако не као најзаступљенија, су: Словенија (32%), Румунија (27%), Молдавија (27%), Албанија (21%), Мађарска (28%), Белорусија (30%), Финска (29%), Норвешка (31%), Данска (32%), Исланд (32%), Немачка (23%), Аустрија (23%), Швајцарска (20%), Луксембург (22%), Белгија (23%), Холандија (28%) и Француска (21%).[2]

Хаплогрупа I се генерално дели на Хаплогрупу I1 (претежно у Скандинавији) и Хаплогрупу I2 (претежно на Балкану).

Порекло[уреди]

Претпоставља се да је ова хаплогрупа настала на Балкану пре 25-30.000 година. Хаплогрупа I представља главни маркер палеолитског човека у Европи, односно прве модерне људе који су населили Европу пре неколико десетина хиљада година и у Европи затекли Неандерталце које су потискивали. Преживевши неколико ледених доба, хаплогрупа I је уједно и једина хаплогрупа присутна готово искључиво на европском континенту.[1]

Хаплогрупа I настала је из шире парагрупе IJ, а пре тога такође из заједничке парагрупе IJK. У том смислу најближа хаплогрупи I на филогенетском стаблу је хаплогрупа Ј. Претпоставља се да је ширењем савременог човека дошла у Европу са Блиског истока док је, генетски јој блиска, хаплогрупа Ј остала на истоку. Заједничка парагрупа IJ пронађена је у малом проценту у Ирану.

Хаплогрупа I је у Европи доживела неколико драматичних смањења популације услед екстремних климатских промена (пре свега ледених доба). По свој прилици, миграција хаплогрупе I је ишла од доњег ка горњем Дунаву, а затим северним обронцима Алпа, преко Рајне у југозападну Француску и Иберију. Са тих основних територија које су уједно и центри палеолитске уметности у Европи, потомци Кромањонаца расељавали су се и ка северу Европе пратећи топљење леда.

Уз хаплогрупу I најчешће се веже кромањонски расни тип. Овом расном типу припадало је и становништво из најстаријих мезолитских слојева Лепенског Вира и граветијанско становништво централне Европе. Припадници хаплогрупе I су по свој прилици у прошлости говорили неком варијантом неиндоевропског језика, који се вероватно сачувао у данашњем баскијском језику.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Људске Y-хромозом ДНА (Y-DNA) хаплогрупе

најчешћи заједнички мушки предак
|
A BR
B CR
C DE F
D E G H IJ K
I J L M NO P
N O Q R