Харалд Лепокоси

С Википедије, слободне енциклопедије
Харалд Лепокоси
Харалд Лепокоси и његов отац
Лични подаци
Датум рођења850.
Место рођењаРогаланд,
Датум смрти933.
Место смртиРогаланд,
Породица
СупружникGyda Eiriksdatter, Åsa Håkonsdatter, Svanhild Øysteinsdotter, Ragnhild Eiriksdatter, Åshild Ringsdatter, Snøfrid Svåsesdotter
ПотомствоЕрик Крвава Секира, Хокон I Добри, Halfdan Haraldsson the Black, Bjørn Farmann, Olaf Haraldsson Geirstadalf, Halvdan Hålegg, Guttorm Haraldsson, Sigrød Haraldsson, Ålov, Rørek Haraldsson, Sigtrygg Haraldsson, Frode Haraldsson, Ragnar Rykkel, Sigurd Rise, Gudrød Ljome, Ulfljotr Haraldsson, Gudrød Skirja, Dag Haraldsson
РодитељиHalfdan the Black
Ragnhild Sigurdsdotter
ДинастијаFairhair dynasty, Yngling
ПретходникHalfdan the Black, Ragnvald Heidumhære
НаследникЕрик Крвава Секира

Харалд Лепокоси (око 850—око 933) је био први краљ Норвешке (872—930).

Први краљ Норвешке[уреди | уреди извор]

Од свог оца Халфдана Црног наследио је неколико малих распршених краљевстава у Вестфолду на југоистоку Норвешке. Почео је да осваја 866. мала норвешка краљевства и Вармланд у Шведској. После велике поморске победе 872. у фјорду Хафрс близу Ставангера Харалд Лепокоси је ујединио Норвешку и постао први краљ Норвешке.

Норвешка уједињена 872. под једним краљем

Бег незадовољних из Норвешке[уреди | уреди извор]

Краљевство му је било угрожено са свих страна, јер су противници побегли из Норвешке на Оркнејска, Шетландска и Фарска острва, у Шкотску, па чак и на Исланд. Викиншки ратници су побегли на острва Шкотске, где нису имали довољно средстава за живот, па су се окренули пљачки. Одатле су угрожавали не само њега, него и целу Европу.

Многе норвешке локалне богате и угледне вође, које нису побегле такође су представљале су опасност за Харалда, па их је он прислио да напусте земљу и оду далеко. Тиме је дошло до првог великог насељавања Исланда. Краљ Харалд Лепокоси је увео опорезивање земље, што дотад није био обичај, па су Исланд населили сви они који су били незадовољни тим потезима.

Растерао противнике до Исланда[уреди | уреди извор]

Коначно краљ Харалд је преузео експедиције, чији циљ је био ослобађање острвља и Шкотске од Викинга. Намера је била да се реши противника. Велики број Викинга је побегао на Исланд, чиме је Исланд израстао у независну државу. Шкотска острва су постала део Норвешке.

Током каснијег раздобља дошло је до борбе међу његовим синовима. Свима је дао краљевске титуле и поседе на којима су управљали у име Харалда. Тиме нису престале свађе, него су се наставиле и после његове смрти. Наследио га је Ерик Крвава Секира.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Eystein Halfdansson
 
 
 
 
 
 
 
8. Halfdan the Mild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hild Eiriksdotter of Vestfold
 
 
 
 
 
 
 
4. Gudrød the Hunter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dag of Vestmar
 
 
 
 
 
 
 
9. Liv Dagsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Halfdan the Black
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Harald Granraude
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Åsa Haraldsdottir of Agder
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ragnvald Sigurdsson
 
 
 
 
 
 
 
11. Gunnhild Ragnvaldsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Харалд Лепокоси
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Helgi the Sharp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Sigurd Hart
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Sigurd Snake-in-the-Eye
 
 
 
 
 
 
 
13. Aslaug Sigurdsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Blaeja of Northumbria
 
 
 
 
 
 
 
3. Ragnhild Sigurdsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Halfdan
 
 
 
 
 
 
 
14. Harald Klak
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Ingeborg or Thorny Haraldsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]