Харан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Харан

Harran-beehouses.jpg
Харан

Основни подаци
Држава Застава Турске Турска
Вилајет {{{вилајет}}}
Становништво
Становништво 150,845
Географске карактеристике
Координате 36°52′00″N 39°01′60″E / 36.8667, 39.0333
Површина 704 км²
Харан на мапи Турске
{{{alt}}}
Харан
Харан на мапи Турске
Остали подаци
Веб-страна Şanlıurfa Province Administrative District of Akçakale


Координате: 36° 52′ 00" СГШ, 39° 01′ 60" ИГД

Харан је древни град на подручју данашње Турске. Налази се на раскршћу путева за Дамаск, Ниниву и Кархему.

Претпотставља се да је сазидан 110. п. н. е.. Од давнина је познат у Месопотамској култури. Представљао је велико комерцијално, културно и религијско средиште.

У Библији[уреди]

Град Харан спомиње се у Библији у Књизи постања, где говори о Авраму и његовом потомству. У Књизи постања, након Великог потопа долази до обнове земље. Описује се родослов од Адама и Еве до Аврама. Бог из Ура Калдејског сели ”Тераха са сином Аврамом, унуком Лотом, сином Харановим, снајом Саром те им нареди да се населе у град Харан”. Након што су неко време живели онде, Бог шаље Аврама у земљу Канаан. Кад дође време Исакове женидбе, Аврам шаље свога слугу да се врати у Харан и онде нађе жену за Исака. Исак се оженио Ребеком.

Харан у послебиблијској традицији[уреди]

Уз Харан се веже прича о Адаму и Еви, који су се, према предању, након што их је Бог прогнао из Раја, настанили у Харану. Спомиње се и у Старом завету, у делу у којем се описује пут из Ура Калдејског према земљи Канаан.

Хришћани[уреди]

Харан у 1. веку постаје центар хришћанства. У њему су се градиле цркве отвореног типа. У исто време у Харану се почела стварати секта Сабини. Након неког времена људи су се вратили старој паганској вери и придружили се секти. Ствара се сабинска култура, а хришћанство нестаје с тог подручја.

Харан данас[уреди]

Харан је данас познат по традиционалној изради кућа у облику кошнице од непечене опеке. Занимљиво је да су куће, с обзиром на материјал од којег су направљене, биле отпорне зубу времена чак 3 000 година. Данас се тамо мугу видети само рушевине с градским зидинама, кућама и споменицима.

Подручје данас настањују Арапи. Они су населили простор удаљен око 2 км од старог локалитета. Врућа клима, веома отежава живот тамошњем становништву. Верује се како су Арапи на овај простор дошли за време Османског царства. Једна просечна обитељ има 10-15 деце. Жене су у селима тетовиране и носе бедуинску одећу.

Литература[уреди]

  • Chwolsohn, Daniil Abramovic, Die Ssabier und der Ssabismus, 2 vols. St. Petersburg, 1856.
  • Green, Tamara, The City of the Moon God: Religious Traditions of Harran. Leiden, 1992.
  • Heidemann, Stefan, Die Renaissance der Städte in Nordsyrien und Nordmesopotamien: Städtische Entwicklung und wirtschaftliche Bedingungen in ar-Raqqa und Harran von der beduinischen Vorherrschaft bis zu den Seldschuken (Islamic History and Civilization. Studies and Texts 40). Leiden, 2002.
  • Rice, David Storm, "Medieval Harran. Studies on Its Topography and Monuments I", Anatolian Studies 2, 1952, pp. 36-84.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Харан