Харвардска спектрална класификација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Харвардска спектрална класификација представља класификацију звезди према њиховим физичким особинама, одређеним првенствено уз помоћ спектралне анализе, посебно према температури у фотосфери звезде. Разликујемо неколико различитих класа:

  • класа О: плавичасто беле звезде, температуре 25.000-35.000 K, у спектру имају јонизовани хелијум, азот и кисеоник, неутрални хелијум и водоник, пример је звезда Λ у Ориону.
  • класа F: жутобеле, 7.000 K, водоник, калцијум, неки метали; Прокион и Кастор.
  • класа G: жуте, 6.000 K, водоник, клацијум, метали; Сунце и Капела.

Као и W (екстремно топле, и до 100.000K, тзв. Волф-Раје), P (нове), Q (супернове). Издвајају се и поткласе R (3.500 K, угљен-диоксид и угљен-моноксид, цијан), N (црвене, 2.500 K), S (слична класи М).

У оквиру сваке класе постоји подела са ознакама 0-9, па је тако Сунце спектралне класе G2. Уколико из фотосфере звезде уместо уобичајених апсорпционих линија и трака примамо емисионе линије, као суфикс на име класе са бројем се додаје „е“.