Харинге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Clupeidae
харинга
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: хордати (Chordata)
класа: кошљорибе (Osteichthyes)
ред: праве кошљорибе (Teleostei)
породица: Clupeidae
родови

види текст

Екологија таксона

Харинге (Clupeidae) су група мекоперки, риба са коштаним склетом (кошљорибе које живе углавном у морима и малог су или средњег раста. Тело им је покривено округластим крљуштима које лако спадају. Трбушна страна тела је сребрнасте боје и дуж ње се пружа низ крљушти које имају оштар гребен. На тој страни тела се додирују леви и десни шкржни поклопац. Имају само једно леђно пераје које стоји насупрот трбушном, а репно пераје је дубоко усечено. Живе у јатима која могу имати велике размере на отвореном мору и хране се црвима, мекушцима и икром.

Врсте од посебног економског значаја[уреди]

  • Харинга (Clupea harengus) живи у северним морима и достиже дужину око 30 cm.
  • Сардела или сардина (Clupea pilchardus) која је ситнија (дужина до 20 cm) од харинге и живи у Средоземном и Јадранском мору. Леђна страна тела је маслинасто-зелена, а трбушна је сребрнасто-бела, док се дуж бокова пружа једна плавичаста линија. На трбушној страни тела крљушти имају слаб гребен само иза трбушног пераја. Иза шкржног поклопца налази се већи број нејасних црних флека. Сарделе живе у великим јатима (можда су најбројније рибе) и у Средоземном мору се мресте током читаве године.
  • Срделица или папалина (лат. Clupea sprattus) има крљушти са јаким гребенима и нема црнкасте мрље иза оперкулума. Леђна страна тела је зеленкасто-плава, а бочне и трбушна страна сребрнкасте. Достиже дужину до 14 cm.
  • Тарпуни (лат. Megalops) су велике рибе које достижу дужину до 2 m и тежину од 100 kg; типичан представник је атлантски тарпун (Megalops atlanticus).
  • Морска деверика или златва (лат. Sardinella aurita)
  • чепа (Dorosoma cepedianum)
  • бргуљ (лат. Engraulis encrasicholus)

Класификација[уреди]

потпородица Dussumieriinae са родовима:
Dayella
Dussumieria
Etrumeus
Gilchristella
Jenkinsia
Luisiella
Sauvagella
Spratelloides
Spratellomorpha

потпородица Clupeinae са родовима:
Amblygaster
Clupea
Clupeonella
Escualosa
Harengula
Herklotsichthys
Lile
Opisthonema

потпородица Alosinae са родовима:
Alosa
Brevoortia
Caspialosa
Ethmalosa
Ethmidium
Gudusia
Hilsa
Tenualosa

потпородица Pellonulinae са родовима:
Knightia
Clupeichthys
Clupeoides
Congothrissa
Corica
Cynothrissa
Ehirava
Hyperlophus
Laeviscutella
Limnothrissa
Microthrissa
Odaxothrissa
Pellonula
Poecilothrissa
Potamalosa
Potamothrissa
Stalothrissa

потпородица Dorosomatinae са родовима:
Anodontostoma
Clupanodon
Dorosoma
Gonialosa
Konosirus
Nematalosa
Erichalcis
Ilisha
Nannothrissa
Neoopisthopterus
Pellona
Platanichthys
Ramnogaster
Rhinosardinia
Sardina
Sardinella
Sardinops
Sierrathrissa
Sprattus
Stolothrissa
Strangomera
Thrattidion


Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]