Хашим Тачи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хашим Тачи

Хашим Тачи
Хашим Тачи

Биографија
Датум рођења 24. април 1968. (1968-04-24) (47 год)
Место рођења Броћна
Нација Албанац
Вероисповест Муслиман
Политичка партија Демократска партија Косова
Диплома са Универзитет у Приштини (на албанском језику)
Универзитет у Цириху
Мандат(и)
Министар спољних послова Косова
12. децембар 2014
Претходник Енвер Хоџај
премијер Косова
9. јануар 20089. децембар 2014
Претходник Агим Чеку
Наследник Иса Мустафи

Хашим Тачи (алб. Hashim Thaçi; Броћна, општина Србица, 24. априла 1968) је бивши председник самопрокламоване Владе Републике Косова, председник Демократске партије Косова и бивши политички лидер терористичке организације Ослободилачка војска Косова.

Биографија[уреди]

политика на
Косову и Метохији
Kosovo and Metohija in Serbia.svg
Види још и историју

Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе. Током студентских година Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини.

Тачи је 1993. године у Швајцарској приступио политичкој емиграцији косметских Албанаца. Оснивач је марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Од 1993. године као припадник унутрашњег круга ОВК, Тачи је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Након што је током 1992-93. године прошао војну обуку у Албанији учествовао је у терористичким нападима на Косову и Метохији.

Сукоби на Косову[уреди]

Тачи је такође познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. године основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Космету. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији. У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са Албанском, Чешком и Македонском мафијом. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године[тражи се извор од 05. 2015.].

Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. године на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено[тражи се извор од 05. 2015.].

17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен[тражи се извор од 05. 2015.].

21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине[тражи се извор од 05. 2015.].

У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим. Године 2003. расписана потерница је проширена и ради почињеног геноцида.[1]

Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тиму косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косметска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. године започео са ваздушним нападима на циљеве на територији СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. године НАТО снаге су ушле на Косово и Метохију. Према изјавама известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, Хашим Тачи се налазио на челу организације за трговину људским органима тзв. случај Жута кућа.

Косово под управом УНМИК-а[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Непосредно након уласка НАТО снага, Хашим Тачи се самопрокламовао за премијера Космета. Претпоставља се да је у периоду када је Тачи био премијер, више политичких неистомишљеника, косметских Албанаца који су се залагали за мултиетничан Космет ликвидирано по његовом наређењу.[тражи се извор од 09. 2009.]

На парламентарним изборима на Косову и Метохији одржаним 17. новембра 2007., Тачијева Демократска партија Косова је однела победу. ДПК је формирала владу са Демократским савезом Косова председника Косова Фатмира Сејдијуа, која је ступила на дужност 9. јануара 2007.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. „Све оптужбе против Хашима Тачија“. Политика. 27 Фебруар 2010.