Хајдучка трава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Хајдучица (вишезначна одредница).
Хајдучка трава
RNK002 Bube i biljka.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Achillea
Биномијална номенклатура
Achillea millefolium
L. 1753
Синоними:
  • Achillea collina Becker
  • Achillea lanata Koch.
  • Achillea pannonica Scheele
Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)
Achillea millefolium - roosa harilik raudrohi Valingu.jpg

Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак, куница), лат. Achillea millefolium, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (fam. Asteraceae). Биљка се зове хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацеливали ране. Научни назив рода ове биљке потиче од гр. achillea по имену Ахила који је био ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану Телефусу.

Опис биљке[уреди]

Стабло достиже висину до 1m и грана се само у горњем делу. Листови су тројно перасто дељени на велики број сићушних режњева, по чему је сама врста добила назив како један од народних, столисник, тако и научни millefolium (mille = хиљаду; folium = лист). Стабло и листови су покривени длакама, али само код младих биљака, док касније већина длака отпада. Цвасти главице су распоређене у облику штита на врховима грана и изграђене су од две врсте цветова:

  • језичастих, распоређених по ободу и обојених бело до розе;
  • цевастих, у центру жуто обојених.

Станиште[уреди]

Распрострањена је од низије до планинских предела и може се наћи на ливадама, поред путева, запуштеним стаништима и шумским чистинама.

Хемијски састав[уреди]

Користи се:

  • надземни део биљке у цвету (Millefolii herba) или
  • цветови (Millefolii flos).

Осушена биљка је ароматичног мириса и има горко-ароматичан укус због присуства горких материја које припадају сесквитерпенским лактонима, као нпр. ахилицин. Поред горких материја богата је садржајем:

Употреба[уреди]

Хајдучка трава се од давнина користила у народној, а омиљено је лековито средство и у званичној медицини. Најчешће се употребљава код желудачно-цревних обољења, грозничавих стања, повишеног крвног притиска, као антитромбичко средство код мождане и срчане тромбозе. Осим тога користи се као снажно антибактеријско средство против стафилокока, ешерихије, кандиде и др.

У народној медицини је познато њено лековито дејство у смиривању упала коже и слузокоже, лечењу рана и гнојних процеса, заустављању крварења по чему је добила назив хајдучка трава.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хајдучка трава