Хајнкел 111
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
|
 Луфтвафе (Luftwaffe) |
|
| Намена: | средњи и торпедни бомбардер |
| У употреби: | од 1936. до 1945. |
| Димензије: | |
| дужина распон крила површина крила |
16,40 m 22,60 m 86,50 m² |
| Тежина: | |
| празан оперативно спреман |
8,1 t 14 t |
| Мотор: | Јункерс Јумо 211Ф-2 В 12 цилиндара, запремина око 35.000 cm³, водено хлађење, ушприцавање горива, 2 вентила по цилиндру |
| Брзина: | |
| крстарећа пењања |
365 km/h 270 m/мин |
| Снага: | 1.350 КС при 2.600 обртаја у минути |
| Плафон: | 6.700 m |
| Радијус: | 1.950 km (без додатних резервоара) |
| Наоружање: | топ МГФФ 20,00 mm, митраљез МГ 13113,00 mm, 3 x митраљез МГ 81З 7,92 mm, бомбе до 2.200 kg |
| Напомена: | |
Хајнкел 111 је био Луфтвафеов авион. Био је средњи бомбардер, а касније и торпедни бомбардер.
Овај авион је био на свим ратиштима и показао се прилично добар, ипак не тако као Ју 88. Добио је надимак “стаклена башта” од пилота који су га сматрали прилично пријатним за летење. Производили су га све до пролећа 1944. (укупно преко 7.000 авиона) у многим варијантама а користиле су га још и Кина, Мађарска, Румунија, Шпанија и Турска. Разлике су биле у наоружању и начину примене (био је тегљач једрилица, бомбардер, морнарички бомбардер и ловац на подморнице). Посаду је сачињавало четири или пет људи који нису били добро заштићени у том авиону.
Овај авион је био лак за летење, способан да понесе велики терет и имао је велики радијус, али је био доста спор, споро се пењао и имао је низак плафон лета.
 |
Овај незавршени чланак Хајнкел 111 је везан за авионе. Користећи правила Википедије, проширите га. |
