Хајнкел He 8

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнкел He-8
Heinkel HE 8 (HM.II).jpg

Хајнкел He-8

Опште
Намена хидроавион-извиђач дугог домета
Посада 3
Произвођач Застава Немачке Немачка Хајнкел и

Застава Југославије Југославија Змај Земун

Први лет 1927
Почетак производње 1928
Димензије
Дужина 11,65 m
Размах крила 16,77 m
Висина 4,40 m
Површина крила 47,00 m²
Маса
Празан 1.675 kg
Нормална полетна 2.650 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Гном Рон Јупитер 480KS
Снага 353 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 170 km/h
Макс. брзина на H=0 210 km/h
Долет 1.290 km
Плафон лета 5.600 m
Брзина пењања 168 m/min
Портал:Ваздухопловство
Мотор Jupiter 9A уграђиван у авион Змај-Хајнкел He 8
Мотор Armstrong Siddeley Jaguar IV уграђиван у авион Хајнкел He 8

Хајнкел He-8 је немачки хидроавион извиђач дугог домета пројектован и тестиран 1927. године. Пројектант је био инж. Ернст Хајнкел.

Пројектовање и развој[уреди]

Поучена позитивним искуством примене хидроавиона у шведској морнарици, Данска поморска команда је наручила пројект хидроавиона за даљинско извиђање од инж. Ернеста Хајнкела. На основу претходника Хајнкела He-5, Хајнкел је пројектовао једномоторни једнокрилни хидроавион нискокрилац дрвене конструкције, а с обзиром да је тада Немачкој било забрањено да производи авионске моторе веће снаге, авион је био опремљен британским мотором 1 x 330 kW 1ДД Армстронг Сиделеи Јагуар, наоружан са 2 синхронизована митраљеза 8 mm и осам касета бомби са 12x0,5 kg. Варијанта овог авиона са мотором Пакард од 588kW направљен почетком 30-их година добио је ознаку Хајнкел He-31.

Земунска фабрика авиона Змај је 1930. године купила лиценцу за производњу авиона Хајнкел He-8, и исте почела да прави један прототип који се доста разликовао од данског. Наиме, Змајеви инжењери су без асистенције власника лиценце, заменили дрвену конструкцију трупа авиона конструкцијом од заварених челичних цеви. Хидроавион је био опремљен мотором Гном Рон Јупитер 480KS са редуктором, са закапотираним блоком мотора, а уместо два члана посаде имао је три. Авион је завршен 1931.[1] године и испоручен поморском ваздухопловству које је извршило интензивно експлоатационо испитивање истовремено са чехословачким Ш-328В. Пошто ни један од ова два авиона није испунио захтеве ПВ, Змај није ушао у серијску производњу тј. остао је само тај прототип, који је након испитивања ушао у коришћење за намене за које је и пројектован.

Технички опис[уреди]

Авион је једномоторни једнокрилац са заобљенимим крилима. Труп му је металне конструкције обложен шпером а предњи део трупа на кога је причвршћен радијални ваздухом хлађени мотор је обложен лимом. Конструкција крила је комбинација метално дрвене конструкције пресвучена платном. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. У трупу авиона има места за трочлану посаду. Стајни трап је фиксан са два пловка уместо точкова која му омогућавају слетање и полетање са водених површина.

Оперативно коришћење[уреди]

Данска морнарица је одмах 1928. године купила 6 примерка овог авиона, а 16 примерака је урађено по лиценци. Овај авион се производио до 1938. године, а употребљавао се знатно дуже. Хе-8 произведен у Змају је коришћен у ЈКМ све до почетка 1941. године као обалски извиђач а онда му је промењена намена у школски прелазни хидроавион. Дана 17. априла 1941. године је прелетео за Грчку а 20. 04. је стигао на Крит. Пошто није имао услове за прелет у северну Африку спаљен је на Криту да не би пао непријатељу у руке.

Особине авиона Хајнкел He-8[уреди]

Опште карактеристике[уреди]

  • Мотор - 1 x 353 kW Гном Рон Јупитер 480KS
  • Елиса - двокрака,
  • Размах крила - 16,77 m,
  • Површина крила - 47,00 m²,
  • Дужина авиона - 11,65 m,
  • Висина авиона - 4,40 m,
  • Тежина празног авиона - 1.675 kg,
  • Тежина пуног авиона - 2.650 kg,
  • Посада - 3 члана.
  • Наоружање - 2 синхронизована митраљеза 8 mm и осам касета бомби са 12x0,5 kg
  • Стајни трап - Пар пловака

Перформансе[уреди]

  • Максимална брзина - 210 km/h,
  • Путна брзина - 170 km/h,
  • Брзиона пењања - 168 m/min,
  • Највећи долет - 1.290 km,
  • Плафон лета - 5.600 m.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X

Литература[уреди]

  • Вељовић, Живан (1972) (на ((sr))). Пет деценија Змаја. YU-Београд: ИПМ Змај Земун. 
  • Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић Ј. (2007) (на ((sr))). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. YU-Београд: ЈАТ. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Јанић, Чедомир; О. Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) (на ((sr))). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Stützer, Helmut (1994) (на ((de))). Die Deutschen Militärflugzuge 1919-1934.. Herford: E.S.Mittler & Sohn. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((hr))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (3/2004.). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 139-157. ISSN: 1450-684X. 

Спољашње везе[уреди]