Хајнрих Рудолф Херц

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Рудолф Херц
Хајрих Рудолф Херц
Лични подаци
Пуно имеХајрих Рудолф Херц
Датум рођења(1857-02-22)22. фебруар 1857.
Место рођењаХамбург, Немачка конфедерација
Датум смрти1. јануар 1894.(1894-01-01) (36 год.)
Место смртиБон, Немачко царство
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену
Научни рад
Пољефизика

Хајнрих Рудолф Херц (нем. Heinrich Rudolf Hertz; Хамбург, 22. фебруар 1857Бон, 1. јануар 1894) био је немачки физичар. Био је члан Берлинске академије наука. Отац Хајнриха Херца, Густав Фердинанд Херц, потицао је из познате хамбуршке јеврејске породице. Завршио је Берлински универзитет и радио као професор у Карлсруеу и на Бонском универзитету. Године 1888. експериментално доказао постојање електромагнетских таласа, утврдио да је њихова брзина једнака брзини светлости (Максвелова теорија) и утврдио својства рефракције, рефлексије, интерференције и поларизације. Херцов осцилатор послужио је као основ за радио-технику. Изучавао је дејство катодних и UV зрака, на одређен начин открио и фотоелектрични ефект, итд. Дао и значајне радове на теорији еластичности. Механику засновао на оригиналној основи. Јединица осцилације (фреквенција) добила је у његову част назив херц (Hz).

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 22. фебруара 1857. године у Хамбургу, у имућној јеврејској породици. Његов отац Давид Фердинанд Херц (1827–1914) био је адвокат, а касније сенатор. Његова бака је била ћерка познатог јеврејског банкара Саломона Опенхејма. Херцов деда и отац су се преобратили из јудаизма у хришћанство, а фамилија његове мајке била је лутеранске вероисповести. Херц је током студирања показивао интересовање ка страним језицима, између осталих и ка арапском. 1886. године Херц се оженио са Елизабет Дол, са којом је имао две ћерке Јохану и Матилду, која је постала значајни биолог.

Херц је умро од Вегенерове грануломатозе[1] у 36. години. Сахрањен је на Охлсдорф гробљу у Хамбургу. Херцове ћерке се нису никада удавале и он нема потомака.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]